Priština i Aljbin Kurti ostaju dosledni u stavu da neće poštovati Vašingtonski sporazum, čak i u slučaju da Vašington i srpska strana odluče da se njegovo važenje produži, kaže za „Vesti“ diplomata Zoran Milivojević povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će, prema informacijama iz obaveštajnih izvora, Priština od 4. septembra kada prestaje moratorijum iz Vašingtonskog sporazuma, ići u novu kampanju za priznavanja u međunarodnim organizacijama.
Milivojević ukazuje da, ukoliko Priština odmah posle tog datuma nastavi da lobira i zalaže se za nova priznanja, Srbiji ne preostaje ništa drugo već da nastavi politiku „otpriznavanja“. Delovanjem na diplomatskom planu Beograd je u tome imao uspeha ranije, što je dovela do toga da 18 država povuče priznanje Kosova.
U ime Prištine su prema narodnoj „po jutru se dan poznaje“ tri poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu, među kojima izvestilac EP za Kosovo Viola fon Kramon, postavila pitanje „o osnovama za legalno predstavljanje Kosova“ u međunarodnim ugovorima, udruženjima i regionalnim forumima poput CEFTA sporazuma.
Na to im je šef diplomatije EU Žosep Borelj odgovorio da Brisel ima informacije o interesu Prištine da ih na regionalnim forumima više ne predstavlja Unmik. Ukazao je i da rešenje vidi u postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa s Beogradom i kao najbolju osnovu za prevazilaženje problema pravnog zastupanja Kosova. EU je, kaže, spremna da se pozabavi tim i u okviru dijaloga.
Milivojević, međutim, ističe da EU čak nije uspela da stane iza Briselskog sporazuma čiji je i potpisnik.
– Ako do sada nisu postigli rezultate, od njih ne treba ni očekivati pomak. Nastavak pregovora s novom briselskom ekipom u kojoj je i Borelj ne daje nadu u optimizam jer se nastavlja priča iz doba njegove prethodnice Federike Mogerini. Postaje jasno da EU nema sredstva ni mogućnosti da odlučujuće deluje na Prištinu, a nema ni političke volje.
Zato, kaže, očito prevladava stav pritiska na Srbiju da učini ustupke kako bi se išlo u susret priznanju.
– Za tako nešto nema šanse i u ovim okolnostima je teško očekivati da Brisel bilo šta postigne. U tom smislu je odlučujući stav SAD i samo oni mogu da izvrše pritisak na Prištinu za nastavak dijaloga i dolazak do kompromisa – zaključio je Milivojević.
U Vašingtonskom sporazumu, pretposlednja tačka 15 koja je stavila moratorijum na međunarodna lobiranja na godinu dana, glasi:
„Priština će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Beograd će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Oba dogovora odmah stupaju na snagu.“
Politika incidenata
Milivojević kaže da je razlog zabrinutosti koju je iskazao predsednik Srbije to što će se nastupom Prištine potvrditi politika Kurtija koji ne priznaje sporazume, čini sve da radikalizuje situaciju na terenu, izaziva incidente i stvara situaciju koja se naziva „svršena stvar“.
– Dovodi se u pitanje i nastavak pregovora o normalizaciji odnosa i paket koji je išao u susret mirnom rešenju u prilog svih strana – objašnjava on.
Milivojević smatra da Kurti i privremene institucije idu na radikalizaciju, odsustvo dijaloga i nametanje rešenja silom
– To je opasno jer Srbija ne može da sedi skrštenih ruku i neće dozvoliti da joj narod na bilo koji način bude ugrožen.
Statusna zvezdica
Žosep Borelj smatra da je sporazumom o predstavljanju Kosova postignut u okviru Briselskog sporazuma dogovoreno da Priština može samostalno da nastupa koristeći pored imena tzv. zvezdicu kojom se označava neutralan status u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. Istovremeno, dogovor podrazumeva i da Kosovo u regionalnim forumima predstavlja Unmik.
