Razlog zbog čega Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo ne žele da postanu deo projekta „Otvoreni Balkan“, potpisanog između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, jeste politička sebičnost tamošnjih lidera i otpor prema Srbiji, kaže direktora Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski.
Deđanski je je uveren da drugog razloga za to prosto – nema.
– Sporazum između Srbije, Albanije i Severne Makedonije može da donese samo dobro svima i tu pre svega mislim na građane ovih država i ekonomski razvoj. Dobro je pitanje zašto u tome ne učestvuju i ostale zemlje iz regiona a jedini odgovor na njega je da očigledno u tim zemljama još uvek preovlađuje unutarpolitički interes – kaže Deđanski.
Lični interesi ispred državnih
On napominje da niko od pomenutih država nema razvijenu ekonomiju, a akcenat stavlja na Crnu Goru u kojoj je ekonomska situacija „ozbiljno loša“ i koja je na početku bila zainteresovana za ovu inicijativu pa su čak i njeni predstavnici učestvovali na nekim sastancima.
– Nema opravdanog i razumnog razloga zašto Crna Gora nije ušla u ‘Otvoreni Balkan’ – primećuje Deđanski.
Dodaje i da Bošnjaci u BiH slično razmišljaju, jer po onome što su do sada izjavljivali, niko od njih ne želi da, kako oni to vide, budu u nekoj inicijativi čiji je motor Srbija.
– Dakle, političari ovih oblasti i država uopšte ne gledaju interese svojih građana i ne razmišljaju o njihovom boljitku već samo da dobiju unutarstranačke poene kod onog dela njihove populacije koja Srbiju vidi kao neprijatelja i dalje. Lideri ove tri oblasti misle samo na svoje sebične političke lične ciljeve uvereni da će tako uspeti da dobiju još koju godinu života u političkim vodama. Drugi razlog ja ne vidim – napominje Deđanski.
Budućnost uvek pobedi prošlost
Ono što je dobro, a što će se, veruje Deđanski, neminovno desiti jeste da će političari koji su na vlasti 30 godina, kao što su Milo Đukanović ili Bakir Izetbegović sasvim sigurno u skorijoj budućnosti dobiti zamenu.
– Uveren sam da će sa njihovim odlaskom sa političke scene – jer su oni političke snage prošlosti, doći novije generacije političara koje će shvatiti da uprkos svim razlikama i toj mržnji prema svemu što je srpsko, koja je sada prisutna u delu populacije ovih oblasti a što podgrevaju njihovi sadašnji lideri, prihvatiti ruku pomirenja koju Srbija nudi. I koja pokušava da ovaj region svi zajednički razvijamo – kaže Deđanski.
Po njegovom mišljenju, dobro je što su to Albanija i Severna Makedonija shvatile jer one, kakao kaže, razmišljaju o budućnosti svojih građana.
Plan Balkan bez granica, odnosno „Otvoreni Balkan“, koji će se, za sada, odnositi na Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, zaživeće 2023. godine, a 2022. stupiće na snagu i međusobno priznavanje kvalifikacija i radnih dozvola tri države kao i sloboda kretanja ljudi i robe i slobodan pristup tržištu rada, što bi ubrzalo privredni rast regiona.
