Evropska unija ponovo pokazuje slabost i nedostatak političke volje da utiče na Aljbina Kurtija, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
„On računa na Vašington i ne odustaje od svoje platforme za dijalog na bazi međusobnog priznanja.“
Takođe, Milivojević izražava bojazan da bi dijalog Beograd i Prištine mogao ponovo da uđe u ćorsokak jer, kako kaže, Kurtijevi stavovi ne pružaju šansu za nastavak ozbiljnih razgovora o kosovskom pitanju.
Kako kaže, EU je delovala vrlo odlučno kada je najavila nastavak dijaloga Beograda i Prištine za 11. maj, ali je posle stavova koje je izneo premijer prištinskih institucija nestao optimizam kod zvaničnika u Briselu.
Milivojević navodi da se pokazalo da Kurti, koji je izjavio da će sredinom juna biti u mogućnosti da nastavi dijalog sa Beogradom, ali je prethodno odbio da dođe na sastanak 11.maja, nema nameru nikoga da sluša i da čvrsto stoji na svojim pregovaračkim pozicijama.
– Jasno je da Kurti ne odustaje od svoje platforme koja podrazumeva razgovore isključivo na bazi priznanja. To ne daje nikakvu šansu za nastavak ozbiljnog dijaloga i tek će se videti ishod takvog Kurtijevog stava – rekao je Milivojević za Tanjug.
Kako kaže, optimizam ne uliva ni stav EU, koja nije reagovala na Kurtijeve izjave, a prva je ponudila datum uz očekivanje da će se sastanak u maju realizovati, jer koincidira sa sastankom Saveta 10. maja posvećenom Zapadnom Balkanu.
Milivojević je mišljenja da će po svemu sudeći Vašington biti glavni arbitar ubuduće i neko ko će moći da utiče na Prištinu, a imajući u vidu, kako kaže, Kurtijeve stavove predstoji ozbiljan razgovor o platformi za nastavak dijaloga.
– Kurti isključivo računa na Vašington, koji nije podržao Brisel u predlaganju termina za 11. maj, a pošto nema reakcije, to znači da Kurti ima određenu podršku SAD. S druge strane, bez obzira na sva zaklinjanja u dijalog, principijelnost i nepristrasnost, stav Brisela prema Kurtiju govori da Priština ima podršku i u EU – navodi Milivojević.
Prema njegovoj oceni, ako i bude sastanka u Briselu, s obzirom na stavove Kurtija, on će biti kurtoaznog karaktera i simbolizovaće mogućnost nastavka dijaloga, ali ne i suštinski dijalog jer je, ukazuje Milivojević, očigledno da neće biti saglasnosti oko platforme za pregovore.
– To pokazuje da ćemo ponovo ući u ćorsokak, bez mogućnosti da se dijalog nastavi na pravim osnovama – ocenjuje Milivojević.
Ponavlja da je stav Beograda potpuno jasan i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu jasno poručio da je Beograd spreman za dijalog i da odgovornost za nastavak nije na srpskoj strani, kao i da je neprihvatljivo da se razgovara na Kurtijevim pozicijama o priznanju.
Smatra da jesmo za normalizaciju i da dijalog treba nastaviti sa onim što nije ispunjeno, na prvom mestu ZSO i puno ispunjenje Briselskog sporazuma, a to je bila najbolja platforma za rešavanje otvorenih pitanja i proces normalizacije koji bi dao rezultat.
Komentarišući ocenu predsednika Vučića da slede sve jači pritisci na Srbiju po pitanju KiM, Milivojević kaže da pritisci na Srbiju sve vreme traju i da je na neki način pritisak i to što politička elita u Prištini ima podršku za svoje ponašanje, nevezano da li je na vlasti Kurti ili neko drugi.
Kako kaže, isključivi cilj dela međunarodne zajednice, koji podržava Prištinu, jeste potvrda kosovske nezavisnosti, a sa tim ciljem objavljuju se, dodaje on, i razni non pejperi.
– Sve je to neka vrsta pritisaka i testiranja, pre svega, stava Srbije i pokušaj da se Beograd privoli da prihvati stav da treba razgovarati samo sa pozicije priznanja kosovske nezavisnosti – smatra Milivojević.
Odbacuje kao neosnovane stavove da Srbija stoji iza “non pejpera“ o rešavanju kosovskog pitanja, koji su navodno pripremile Nemačka i Francuska, i ističe da je besmisleno da mi predlažemo da se odreknemo Kosova.
Milivojević veruje da su inspiratori i novog “non pejpera“ na zapadu i ukazuje na reakciju izvestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon koja je, kako kaže, izjavila da je interesantan predlog o autonomiji za sever Kosova.
– Inspiracija je na Zapadu, koji ima interes da priča krene i da privole Srbiju da prihvati da se razgovara o onome što je njihov krajnji cilj, a to je priznanje Kosova – zaključio je Milivojević.
