„Iako još nije istakao kandidaturu za prvog čoveka Kosova, Veton Suroi, kosovski publicista, pisac i političar, mogao bi to da uradi na nagovor kabineta novog američkog predsednika Džoa Bajdena, što bi značilo da je Amerika već izabrala kosovskog predsednika“, ocenjuje Dušan Čelić, profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
Čelić, povodom sve češćih glasina da SAD žele Suroija za predsednika, ističe da je ovakva mogućnost realna, jer je Suroi bio i ostao američki čovek. Suroi je, kako kaže, interesantna ličnost sa živopisnom biografijom, a ima velike političke ambicije, što je više puta i pokazao.
– Suroi je svojevremeno imao i političku stranku ORA, koja je bila parlamentarna krajem 2000. Još tada – i to niko nije krio – na stranu te političke opcije stale su SAD, ali tada stranka još nije imala javnu podršku, a kasnije se i ugasila. On ima dobre odnose sa albanskim lobijem u Americi i moguće je da se zato i protežira za funkciju za koju se pominje – smatra profesor Čelić.
Amerika i ranije „birala“ kosovskog predsednika
Ipak, da li će Suroi sesti u fotelju Hašima Tačija, Čelić kaže da zavisi, pre svega, od stranog faktora.
– Nije nužno da on bude čovek stranke kao kandidat za predsednika Kosova, jer smo i do sada imali prilike da vidimo da u tim izborima ključnu reč imaju stranci. Setimo se vremena kada su bele koverte sa imenom „predsednika“ donošene direktno iz američke ambasade i zato i ne isključujem mogućnost da se i ovog puta tako nešto desi – ističe Čelić.
Nije isključeno, smatra on, da bi i SAD, ali i Nemačka bile zadovoljne da Suroi bude kosovski predsednik, a Aljbin Kurti premijer.
U osvrtu na biografiju Suroija, Čelić podseća da je on bio član prištinske delegacije na pregovorima u Rambujeu, a lično ga se seća sa pregovora u Beču, koji su se odvijali pod okriljem Unmika u organizaciji Martija Ahtisarija.
– Iako je delegacija imala šefa Skendera Hisenija, Suroi je defakto bio šef te delegacije. Poslednjih godinu ili dve čini se da ima dosta slične stavove sa pokretom Samoopredeljenje po mnogim pitanjima, ako je suditi po njegovim izjavama. Suroi po meni zastupa ekstremne stavove – dodaje Čelić.
Suroi ili ne, Srbima ni iz džepa, ni u džep
Kad je reč o dijalogu s Beogradom, Čelić kaže da ako bi Suroi bio predsednik Kosova, treba imati u vidu da je on više puta izjavio da Kosovo nije iskoristilo mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010, po kome proglašenje nezavisnosti Kosova nije izašlo iz okvira međunarodnog prava, i da je zamerao zbog upuštanja Prištine u pregovarački proces, koji je po njemu postepeno degradirao pregovaračku poziciju Kosova.
Čelić ipak dodaje da je, što se tiče Srba, njima svejedno ko će doći za Tačijevog naslednika.
– U principu, nama ni iz džepa, ni u džep. Ko god bio na toj funkciji od Albanaca, svi isto misle i traže. Jedina razlika je u tome što bi Suroi, s obzirom na njegovu upečatljivu ličnost, svemu tome mogao da dâ neki lični pečat, u smislu načina nastupanja na tim pregovorima, ako bi ih uopšte bilo – konstatuje Čelić.
On smatra da bi Suroi mogao da okupi oko sebe krug intelektualnog dela društva Albanca na Kosovu i Metohiji, koji bi se razlikovao od onoga što su do sada Albanci prikazali na pregovorima i uopšte, ali da u suštini stavovi ne bi bili drugačiji nego do sada.
Protivnik ZSO
Suroi je i 2010. godine bio kandidat za predsednika Kosova, a u poslednje vreme isticao je kako je Kosovo otvorilo vrata Srbiji ka Americi preko Vašingtonskog sporazuma. Takođe, ima stav da Kosovo mora da postane „prava“ država, odgovorna za svoje građane, kao i da se Zapadni Balkan integriše u Evropu kroz „mini EU“, ističući da ona nije moguća bez definisanja statusa Kosova – kao međunarodno priznate države.
Protivnik je prihvatanja fusnote, legitimisanja srpske pozicije i prihvatanja sporazuma o Zajednici srpskih opština, jer je to, kako je tvrdio, teritorijalna autonomija. Zalaže se za odlazak međunarodnih misija, jer smatra da su odradile svoj zadatak, uveren da Kosovo ne može da bude samostalno dok god su misije prisutne.
