Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj kaže da bi na sastanku 2. septembra u Vašingtonu Kosovo trebalo da traži da se postigne konačni sporazum sa Srbijom.
– Kosovo ne bi trebalo da se ustručava, već da kaže – dolazimo na ovaj sastanak zbog konačnog sporazuma o međusobnom priznanju unutar postojećih granica. Jer to je tema. Ako srpska strana još nije spremna i postoji zahtev za drugačiji pristup dijalogu, neka kaže za šta se zalaže. Ali Kosovo bi trebalo jasno da kaže – dolazimo u Vašington na konačni dogovor – rekao je Haradinaj.
On navodi da bi nakon eventualnog postizanja dogovora o međusobnom priznavanju u postojećim granicama, moglo da se razgovara i o drugim temama, jer nije neuobičajeno da države nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa, nastave da pregovaraju o drugim zajedničkim temama.
– Potrebno je postizanje sporazuma između Srbije i Kosova bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta i granica, uz očuvanje ustavnosti – rekao je Haradinaj.
Objašnjavajući zašto je važno da se pitanje međusobnog priznanja reši u Vašingtonu, Haradinaj je ukazao da je EU pitanje dijaloga delegirala na nivo predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja i izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka.
– Obojica su neprepoznatljivi, potiču iz zemalja koje nisu priznale Kosovo. Ovim je EU na neki način umanjila našu nadu u uspeh. Shvatili smo da je nada u Vašingtonu. Nadali smo se da će EU uložiti više u ovaj proces, direktnim uključivanjem Brisela, sa nekim visokim zvaničnicima, Francuskom i drugima. Pošto se to nije dogodilo, zamolio sam premijera Hotija da preduzme korake unazad u programu dijaloga sa Boreljom i Lajčakom, i da traži Vašington. Onda su usledile dobre vesti o sastanku 2. septembra u Vašingtonu – rekao je Haradinaj.
On je ukazao, da je EU oduvek bila spora i da to nije ništa novo.
– Daću vam primer. Kada sam bio premijer, EU je tražila od mene da ratifikujem Sporazum o granici između Kosova i Crne Gore. To smo i učinili uz obećanje zvaničnika EU da će nam dati viznu liberalizaciju. Od tada je prošlo tri godine. Takav, spor pristup EU je neadekvatan za dinamiku kretanja i na Kosovu i u Srbiji, ali i u regionu. Vidimo da su i druge zemlje, poput Rusije i Kine, bile zainteresovane za region – kaže lider Alijanse za budućnost Kosova u intervju.
Govoreći o različitom pristupu u SAD, Haradinaj navodi primer američkog savetnika predsednika za bezbednost Roberta O’Brajena, koji ima prava ovlašćenja, ima podršku specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, Stejt departmenta, ima podršku američke administracije i poverenje i Srbije i Kosova.
Haradinaj kaže da je vrlo važno istaći da u vreme kada se u SAD uveliko odvija predizborna kampanja za predstojeće predsedničke izbore, administracija predsednika Donalda Trampa ima vremena za dijalog Srbije i Kosova.
– U tome vidim nadu. Uspeli smo da uđemo u dnevni red predsedničkog kandidata, koji je ujedno i predsednik, i moramo shvatiti da je to zaista prilika. Moramo težiti da tu priliku iskoristimo, jer u nekim drugim okolnostima možda ćemo na nju čekati godinama – ukazao je Haradinaj.
