I ovaj zakon je u istraživanju “Vesti” o kvalitetu prevoda kosovskih zakona sa albanskog na srpski dobio ocenu nezadovoljavajućeg. Iako spada u grupu onih koji su najvažniji za srpsku zajednicu, u njemu je na 83 stranice uočeno oko 1500 grešaka u prevodu. U tom pravnom dokumetu oko 450 puta je potpuno pogrešno ili delimično netačno prevedena reč ili deo rečenice, a negde i ceo stav.
Na primer, u članu 65 koji se odnosi na prava vlasnika dela zgrade, stav dva je potpuno drugačiji u odnosu na albanski original. U prevodu na srpski jezik krajnje nerazumljivo stoji “može se postići saglasnot da posebno pravo svojine na delom zgrade treba sadržavati ograničenje da posebni vlasnik može raspolagati svojim posebnim pravom svojine nad delom zgrade samo ako se sa tim slože ostali vlasnici delova zgrade ili treća lica”, umesto “kao sadržaj posebnog vlasništva može se ugovoriti da otuđenje poseda dela zgrade postoji pravosnažno samo onda kada vlasnici ostalih delova zgrade ili treće lice dozvole otuđenje”.
Prevodi nisu verodostojni– Čak i kada se formalno poštuje zakonodavstvo koje se tiče službene upotrebe jezika, suštinski je skoro nemoguće ili otežano koristiti prevod na srpski jezik koji dostave nadležni javni organi. Prevodi ovih pravnih akata nisu ni formalno ni suštinski verodostojni, i kao takvi imaju direktan uticaj na neostvarivanje prava raseljenih lica, odnosno Srba i drugih nealbanaca na prostoru KiM. Greške u prevodu utiču na razumljivost prevoda i otežavaju korišćenje, odnosno razumevanje teksta kako laicima tako i advokatima i pravnicima. Najopsnije su suštinske greške gde se bitni pravni instituti ili termini potpuno nerazumljivo ili nejasno prevode, kaže Rastko Brajković. |
To je samo jedan od brojnih primera. Recimo, u članu 119. koji govori o izmeni redoslada prednosti prava, u stavu 1 i 2 su izostavljeni delovi teksta koji se nalaze u originalu. Jednostavno ih nema. Takvim prevodom suština stavova koji govore o hipotekama nad nepokretnošću je u potpunosti promenjena u origalni dokument.
– Kao primer lošeg prevoda tog zakona mogu navesti i “preuzimanje/prezumpaciju” koja se spominje od člana broj četiri, pa kasnije tokom zakona, a koja verovatno znači pretpostavljanje, odnosno pretpostavku. U istom članu, a kasnije i u tekstu se spominje i se pojam, ”poverenje“ u kontekstu u kome pretpostavljam znači – savesnost. Iz ovoga je jasno koliko je teško razlučiti šta tačno konkretna pravna norma kaže. Ovo sve ima uticaj na naš rad, odnosno na mogućnost raseljenih lica da se upoznaju na svom jeziku sa tekstom zakona koji ima za cilj zaštitu njihovih prava, kaže Rastko Brajković, savetnik u Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć. Ta kancelarija vodi oko 4.100 predmeta od toga su 80 odsto sa Kosova, i gotovo svi vezani za imovinska pitanja.
Možda im je olakšavajuća okolnost da je malo razumljivijeg prevoda Zakon o katastru (usvojen Skupštini Kosova 29. jula 2011), a u čijem zvaničnom prevodu (na 21 stranici) ima “samo” 354 grešaka. Prilikom shvatanja teksta, u prednosti su oni koji dobro poznaju hrvatski, jer se u prevodu tog zakona govori o kutovima umesto uglovima, o konsultiranju umesto konsultovanju i slično. U tom zakonu ima i potpuno pogrešno prevedenih reči, pa se recimo govori o apartmanima, a misli se na stanove, i ljudskom potencijalu, iako se odnosi na ljudske resurse, pa tako i o registru biznisa, umesto privrednom registru.
Pravo na jezik:1. Srbi ugroženi i u prevodu |
U Zakonu o katastru je na 72 mesta potpuno ili delimičnio netačan prevod u odnosu na originalni tekst. Na primer, (član pet zakona, stav tri) doslovno piše “OKK obavalja sve katastrske aktivnosti i shodno delegiranih kompetencija sa centrtalnog nivoa”, umesto “OKK obavlja sve katastarske aktivnosti u skladu sa deligeranim nadležnostima od strane centralnog nivoa”.
U Zakonu o katastru je uočeno i 20 štamparskih grešaka, 98 pravopisnih i 53 gramatičke.
