Kosovo dogodine član UN

Endi Sparks

– Odluka Međunarodnog suda pravde bi mogla biti nova polazna osnova za saradnju Beograda i Prištine, i to u vitalnim oblastima za građane koji nemaju veze sa statusom, ocenio je Sparks.

Kakav ishod očekujete od Međunarodnog suda pravde?
– Moje lično mišljenje ne vredi mnogo, moramo da sačekamo šta će sudije reći. U svakom slučaju, to je samo savetodavno mišljenje i neće promeniti poziciju vlade Velike Britanije niti onih vlada koje su priznale Kosovo.

Ali, odluka iz Haga može biti šansa za stvaranje nove polazne osnove za međusobnu saradnju i smanjenje tenzija, za manje konfrontacije, a više pomirenja.

Stav Srbije je da nikada neće priznati Kosovo. Kako zamišljete tu saradnju? Da li će ona biti proizvod pritiska međunarodne zajednice?
– Shvatamo da ne postoje izgledi da Srbija odmah prizna Kosovo. Ako se ne slažemo oko statusa, možemo da se koncentrišemo na sve one oblasti gde bi mogla da postoji bolja saradnja dva naroda. A, reč je o temama koje nemaju veze sa statusom – kao što su pitanja povratka kosovskih Srba u svoje kuće, prekogranične saradnja, saobraćajnih veza, sudstva u severnom delu Kosova… To bi bilo u interesu čitave regije, i zajednički cilj na putu ka članstvu u EU, što je perspektiva za sve.

Da li Beograd mora da prizna Kosovo ukoliko Srbija želi da postane član EU?
– To nije pitanje na koje se u ovom trenutku mora dati odgovor. Naš cilj je da vidimo i Srbiju i Kosovo u EU i ne želimo da jedan kandidat opstruiše put drugome.

Očekujete li da će nakon izjašnjavanja MSP-a uslediti nova priznanja Kosova? Može li Kosovo da za godnu dana postane član UN?
– Mislim da ima šansu. Međutim, to zavisi od toga koliko će država nakon izjašnjavanja suda odlučiti da prizna Kosovo. To, takođe, zavisi i od toga kakvo će mišljenje suda biti. Ali, ako me pitate da li ima šansu da za godinu dana postane član UN – moj odgovor je – da, ima šanse.

Da li bi to moglo da prouzrukuje nove konflikte?
– Iskreno se nadam da ne. Nadam se i da će svi gledati napred, a ne nazad. Kosovo postoji. Ono je stvarnost i to se neće promeniti. Ali, to je multietničko Kosovo. I ono je mesto, časno mesto, za Srbe da žive baš kao što su to radili generacijama, u skladu sa svojom kulturom i religijom, u slobodi i bezbedno.

To je veoma važno za Veliku Britaniju, a u duhu je i multietničke kulture EU čiji član žele da postanu.

Kao jedan od problema povratka navodi se činjenica da se lokalne zajednice pitaju za mišljenje?
– Kada govorimo samo o legalnosti – ako neko ima zemlju i nekretnine u vlasništvu, onda po zakonu ima puno pravo da se vrati na svoje imanje i živi na njemu, mirno i bezbedno. Ali mi živimo u stvarnom svetu i regiji gde vladavina prava nije savršena. I ako se neko, bez obzira na svoja zakonska prava, vraća u sredinu koja je zbog posledica konflikta neprijateljski nastrojena, to očigledno neće uspeti.

Moramo da imamo u vidu obe stvari. Ne kažem da postoji zakonsko pravo kosovskih Albanaca da biraju koji će se Srbi vratiti, a koji ne. Srbi po zakonu imaju pravo da se vrate, ali mi moramo da zaštitimo živote i dobrobit tih kosovskih Srba, i zato toliko radimo na stavovima lokalne zajednice.

Znači, bezbednost je i dalje glavni problem?
– Da. Ali bezbednost za kosovske Srbe koji ovde žive jeste daleko bolja nego što je bila. I većina ljudi u Beogradu misli tako.