Dijaspora slavi, za cenu ne pita

Verski obred: Osvećenje kolača za Svetog Luku, kojeg slavi SFD Homolje iz Gosaua

 

Danas domaćini nastoje da pripreme što bogatiju slavsku gozbu, mada srpski sveštenici ukazuju da iće i piće nisu suština slave, već molitva svecu – kućnom zaštitniku, žito, crveno vino, slavski kolač i sveća. A za ostalo – ako se ima i koliko se ima.

Slavu slave i Srbi širom dijaspore, a jedan deo njih običaje obeleži u zavičaju. Za cenu se ne pita i za slavu se uvek ima, za razliku od otadžbine u kojoj ljudi sve više odvajaju od usta samo da bi dostojno obeležili praznik. Miki Radivojević je nedavno u Negotinu 16. novembra slavio Đurđic, iako sa porodicom živi u Beču.

Sanja Jovanović iz Beča sa svojim suprugom Dejanom od sledeće godine zvanično po svim običajima slaviće Svetog aranđela, jer su im roditelji predali slavu. Njihovi sugrađani, porodica Dekić, slave Svetog Nikolu, i to na taj dan.

– Sve što nam je potrebno za pripremu slave možemo da nađemo ovde, to odavno nije nikakav problem – objasnila je Jagoda Dekić.

Srđan Stokić, rodom iz Bariča, takođe je nedavno obeležio sa gostima u Beču svoju slavu Sveti vrači.

Vlasnik mesare "Aleks" u Beču Aleksa Andrić kaže da se zna kada je vreme slava.

– Kupuju se dimljena rebarca za sarmu, meso, predjela, pečenje.. Svake godine sve više i više. U svakom slučaju svake godine se pripremimo na vreme.

Jovandan u domu familije Stojnić iz Herbruka

 

Danijela i Nenad Stanković iz Rupensvila u Švajcarskoj slave Svetog aranđela.
– Našu slavu obeležavamo po svim srpskim običajima, počev od slavskog kolača, koji osveštamo u našoj crkvi u Cirihu, do slavske sveće, žita i bogate trpeze. Na slavu nam dolazi mnogo gostiju, a običaj kod nas je da domaćica i domaćin služe goste i ne sedaju za sto – objašnjava Danijela Stanković.

Svota novca koju potroše zavisi od broja gostiju.
– Za nas to ne predstavlja problem jer za taj dan se ne gleda koliko će para biti potrošeno, važno je da se slava obeleži onako kako je to najprikladnije i najbolje – kažu Stankovići.

Slave se obeležavaju i u našim udruženjima i klubovima širom Švajcarske. Obeležavaju ih i kulturno-umetnička društva.

– Naše društvo svake godine obeleži svoju slavu Svetog Vasilija Ostroškog, upravo tako kao što bismo to činili u Srbiji uz poštovanje svih običaja. To činimo u želji da se ova tradicija prenese na naše mlade, rođene u ovoj zemlji – kaže za "Vesti" predsednik KUD Kolo Baden Karlo Đurić.

Porodica Negić iz Minhena pravi je primer kako se u dijaspori slavi krsna slava. I ove godine su 11. novembra proslavili svog zaštitnika Sv. Avramija Zatvornika u društvu 25 gostiju. Radoslav, njegova supruga Slađana i sinovi Marko i Nikola rado su primali i dočekivali goste u kući koju su nedavno kupili.

– Onako kako je slavio moj otac u okolini Loznice, tako pokušavam i ja danas da u Minhenu slavim našu krsnu slavu. Pre slave dolazi sveštenik da osveti vodicom našu kuću, zatim dolazi na slavu da osvešta žito i kolač, tu je slavska sveća i sve što ide uz ovaj praznik. Toga dana ne radim i od podneva kada se upali slavska sveća do njenog gašenja i odlaska poslednjeg gosta na slavi, ja ne sedam. Iz zavičaja obavezno donesem vino i rakiju – objašnjava Radoslav – Raša Negić.

On nikada nije "pomerao" slavu za vikend, jer njegovi gosti su dobro došli na slavu u bilo koje vreme, a retko kada se raziđu pre ponoći. Iako nije precizno računao troškove, kaže da za slavu potroši oko 1.500 evra.

Lomljenje kolača u prostorijama KUD-a Kolo u Badenu

 

Slobodan Tatić potiče iz Kozarske Dubice, ali veći deo života sa suprugom Nadom i decom živi u Bremenu. Za rodni kraj ga vežu i lepi običaji od kojih najbrižnije čuva proslavu Đurđevdana.

– To je dan kada se čitava porodica okuplja. Dolazi nam sin sa snahom i unukom Adrijanom, ćerka sa zetom, sestra Slobodanka i njena porodica, rodbina iz Hanovera, zatim kumovi i brojni prijatelji. Svi su dobrodošli. Uvek slavimo 6. maja, tako je red – priča Slobodan.

– Pripremamo slavska znamenja, kolač i žito, tradicionalnu trpezu na kojoj je najpre supa, pa sarma i uz nju kuruza i na kraju pečenje uz priloge, a pite ne smeju izostati. Poslednjih godina sitne kolače nabavljamo čak iz Banjaluke – dodaje Nada.

Tatići za slavu troše mnogo više nego u drugim prilikama, ali ne žale jer, kako kažu, slava je jednom godišnje.
 

Na Mitrovdan kod Francuza Sportisti-veterani na slavi u porodici Ševalije Čačanin Predrag Janković iz Anjera ne odriče se nasleđa i krsnu slavu Đurđic obeležava isto onako kao što su slavili njegovi preci. – Poštujemo posni i mrsni dan. Drugi dan Slave zovemo Krilo, a treći dan je Okrilje. Sve protiče u svečarskom duhu, a gostima ne dozvoljavam da pričaju o politici i ružnim stvarima. Po našim običajima, kuća mora da miriši na vruću rakiju. Za ručak imam počasnog gosta, kuma ili nekog drugog, dodeljuje mu se mesto na vrhu stola, on, sa čašom vina u ruci, otpočinje zdravicu, posle mu se sa zdravicama pridruže i drugi. Posle ručka se peva, ređe se igraju kola. Kompletan trošak za oko 30 gostiju, čini mi se, iznosi oko 600 evra. Vesna Ševalije, rodom iz okoline Vladičinog Hana, 24 godine živi u Montroju, a udata je za Ervea koji je prešao u pravoslavlje: – Mitrovdan slavimo po svim našim običajima, sve namirnice kupujemo u srpskim prodavnicama. Erve slavsku sveću pali u 12 sati, uz pomoć malo vina gasi je u ponoć. Gosti su uvek isti, četrdesetak ih je. To slavlje košta nas 500 evra – nabraja Vesna.