On je podsetio da je Srbija devedesetih godina prošlog veka bila suočena sa više masovnih talasa izbeglica iz bivših republika SFR Jugoslavije.
Na vrhuncu izbegličke krize u Srbiji je utočište našlo 537.937 registrovanih izbeglica i oko 80.000 ratom ugroženih lica, precizirao je Dačić.
Prema njegovim rečima, na popisu 2001. godine registrovano je 377.131 izbeglica, a 2005. godine 104.246 izbeglica.
"Smanjenje broja izbeglica uglavnom je rezultat integracije u Srbiju, a u manjoj meri rezultat povratka i preseljenja u treće zemlje. Danas se broj registrovanih izbeglica u Srbiji smanjio na 86.000 lica, uz očekivanje daljeg smanjenja broja lica u ovom statusu", rekao je Dačić.
On je objasnio da su predloženim izmenama i dopunama Zakona precizirane pojedine odredbe ovog propisa.
"Predloženim rešenjima obezbeđuje se normativni okvir za pružanje pomoći u vidu rešavanja stambenih potreba onim licima koja su odlučila da trajno rešenje ostvare integracijom u Srbiji", rekao je Dačić.
On je podsetio da je Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica, koju je Vlada usvojila 2002. godine, predviđeno zatvaranje kolektivnih centara tako što će se osobama koje napuštaju ove centre pružiti pomoć, pored ostalog i u rešavanju stambenih potreba.
Prema njegovim rečima, značajan doprinos u zatvaranju kolektivnih centara dali su inostrani donatori kroz smeštaj izbeglica u novoizgrađene nepokretnosti, kupovinom seoskih kuća ili kroz druge vidove pomoći, koje su po važećim propisima u državnoj svojini.
On je naveo da je u svim donatorskim programima, po kojima su pribavljene nepokretnosti za potrebe izbeglih lica, izričita volja donatora da se nepokretnosti koje su postale državna svojina, pod povoljnim uslovima prenesu u svojinu izbeglica.
"Izmenama i dopunama Zakona predviđeni su načini rešavanja stambenih potreba izbeglih lica", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, to se može učiniti davanjem nepokretnosti na korišćenje na određeno vreme, u zakup na određeno vreme sa mogućnošću kupovine, kao i dodelom sredstava za poboljšanje uslova stanovanja kupovinom građevinskog materijala za započetu gradnju, kupovinom seoskih kuća sa okućnicama, kao i putem dodele namenskih kredita ili kroz druge programe donatora.
Predložena zakonska rešenja omogućavaju integraciju izbeglih lica koja nisu u mogućnosti ili zbog straha od progona ili diskriminacije ne žele da se vrate na teritoriju sa koje su izbegli, dodao je Dačić.
On je rekao da će se sredstva dobijena od korisnika kojima se rešavaju stambene potrebe uplaćivati na poseban račun budžeta Srbije i koristiti se za rešavanje stambenih potreba izbeglica, a biće korišćene i za druge programe integracije.
Dačić je istakao da su sredstva strogo namenska i da njima raspolaže Komesarijat za izbeglice po godišnjem programu koji donosi Vlada na predlog Komesarijata.
