Najava ukidanja cenzusa na referendumu i davanje odluke u ruke prostoj većini građana Srbije izašlih na to izjašnjavanje naišla je na oštre kritike dela opozicije, koja tvrdi da vlast to čini da bi promenila Ustav i priznala otcepljenje Kosova.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da je cilj izmena usklađivanje s Ustavom, ali to negira član Predsedništva Pokreta Metla 2020 Miloš Jovanović. Prema njegovim rečima, Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačuje da se odluka donosi većinom izašlih birača.
Za promenu zakona je advokat Toma Fila, koji ukazuje da je reč o tome da je mnogo više upisanih birača u spiskove, naročito onih u dijaspori, od broja građana koji izlaze na izbore i referendumska izjašnjavanja.
– Prema sadašnjem Zakonu, potrebno je 50 odsto plus jedan od upisanih u birački spisak, a znamo da je u našem biračkom spisku oko dva miliona naših ljudi koji borave i rade u inostranstvu, a imaju adrese i dokumenta države Srbije i milion onih koji su u Srbiji i na spisku, a tradicionalno ne idu na glasanje, pa je nemoguće da referendum bude uspešan ako ostane taj cenzus – objašnjava Fila.
Ministar Ružić je ukazao da je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet 1994. godine, a minimalno je menjan 1998.
– Primena niza rešenja tog zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste. Važeći zakon po nizu rešenja je restriktivan, prevaziđen i neusaglašen s Ustavom i ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom – obrazložio je Ružić na Okruglom stolu o ovoj temi.
Međutim, Miloš Jovanović tvrdi da se izmene vrše „u funkciji planirane promene Ustava i pripreme pravnog okvira za priznanje secesije Kosova“.
– Apsolutno je neprihvatljivo ukidanje aktuelnog rešenja, koje predviđa da je referendum uspešan ukoliko više od polovine građana izađe na glasanje. Na taj način se obesmišljava referendum kao forma neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka kao što su promena granica Srbije i promena Ustava – smatra Jovanović.
Neusaglašeno izjašnjavanje
Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona s Ustavom takozvani kvorum za referendum, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izlaznost više od polovine upisanih birača.
Pomoć Švajcarske
Izradu Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i organizaciju rasprave pomogla je vlada Švajcarske u okviru projekta „Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave – reforma lokalne samouprave 2016-2019“.
Tri referenduma od devedesetih
Od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou, 1992, 1998. i 2006. na predlog Narodne skupštine. U tom trilingu najzanimljivije je bio onaj iz 1992. godine, kada su građani birali „Marš na Drinu“ za himnu, petokraku na zastavi Srbije i odabrali grb, ali tada nije bilo dovoljno birača da potvrdi ustavne promene. Da bi broj izašlih na referendum za promenu Ustava 2006. godine bio veći od 50 odsto, to izjašnjavanje je trajalo dva dana, a kampanja je u finišu glasanja obuhvatila patriotske filmove i poruke o važnosti referenduma. Kad je reč o narodnim inicijativama zabeležena je jedna, za koju bi se, uslovno moglo reći, da je ostvarena po važećem Zakonu, i to Fondacije „Tijana Jurić“ za promenu Krivičnog zakonika.
– Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo o uvođenju mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju i to stanje želimo da promenimo – kaže ministar Branko Ružić.
