Ovih dana svedoci smo, a to je mišljenje i ozbiljnih naučnih istraživanja, sa klimom se dešava nešto ozbiljno.
Zašto je to tako, zbog čega ima toliko kiše i poplava, nesnosne vrućine, tornada tamo gde ih nikada nije bilo, grada neverovatne veličine, snega kad mu vreme nije i još mnogih drugih klimatskih pojava, za sada nauka ne može da da neko apsolutno tačno tumačenje.
Naravno, preveliko zagađenje Zemljine atmosfere, promena smerova okeanskih struja, topljenje leda na polovima je nešto što se ne može osporiti i što upozorava ljude na Zemlji da se nešto čudno ali ozbiljno događa i da je poslednji trenutak da se nešto učini na spasavanju planete, odnosno ljudskog roda.
Međutim, srpski seljaci, mahom vremešniji, iako ne spore sve pomenuto, ne smatraju da se priroda promenila toliko koliko su se promenili ljudi.
– Ma bilo je toga i pre, ali nam je kratko pamćenje. Recimo, za nas sa sela sejanje pšenice, kukuruza, a posebno košenje livada bilo je od životnog značaja, posebno prikupljanje sena. Nismo mi tada znali za vremensku prognozu nego smo vreme procenjivali na osnovu prirode. Tako, pre nego što odluči da sazove kosačku mobu, domaćin je danima posmatrao list lipe, jutarnju rosu, osluškivao je vetar, mirisao vazduh i to je sve naučio sam, ili je nasledio od svojih predaka. I tek onda kada je siguran, koliko je mogao da bude, sazivao je kosce za obavljanje tog veoma važnog posla. Međutim, i pored toga dešavalo se da kosce uhvati provala oblaka, da padne led u pola posla i da polomi travu, da kiša padne i uništi mu seno i mnogo još toga – priseća se Gojko Starčević (88).
Vremešni gorštak kaže da su „zbog neba i onoga sa neba bile mnoge gladne godine te su se ljudi dovijali kako je ko znao da prehrani i čeljad i stoku“.
– Sećam se godina kada su morali da se krešu cerova šuma i pravi lisnik kako bi stoka imala bar nešto da pojede kada udari sneg. Pa, zar neko misli da se i pre 100 godina nisu dešavale poplave, ali o tome se malo znalo, ili se za poplavu saznalo tek posle nekoliko meseci. Bilo je i poplava, odrona, najezde skakavaca, gubara, suše koja je trajala mesecima – priča Gojko.
Bilo je godina, kaže, kada su grad ili suša uništili baš sve te su ljudi u nekim krajevima pekli i mleli cerovu koru i tako preživeli.
– Sećam se godina kada su i dobri domaći išli u nadnicu koja im je plaćana šakom projinog brašna. Neki Radojko Nikolić, i to nisam zaboravio, pešice je, bos, išao čak do Pranjana, četrdeset kilometara od Rajca, da od prijatelja pozajmi tri šake pasulja da mu čeljad ne pomre od gladi. Dakle, ovo što se sada dešava sa prirodom nije ništa što srpski gedža nije doživeo i preturio preko glave. O ratnim godinama koje, kao po pravilu, prate ili suša ili kiša, glad obavezno, i da ne govorim. No, danas se možda klima pomalo menja, ali ni izdaleka koliko se menjaju ljudi kojima je sećanje sve kraće – mudro zbori Starčević.
Šteta od poplava širom Srbije meri se milijardama, ali pitanje je da li je krivac za štetu samo nebo, ili je nešto i do nas koji sve manje razumemo prirodu i još je manje poštujemo.
Ko još zida kuću na klizištu?!
S vremena na vreme naiđu teške godine, kao što je ova, koje se pamte kao katrastrofalne po količini kiše i poplavama koje za svega nekoliko minuta odnesu sve što ljudi grade celog života. Međutim, prema rečima Petka Nikolića (89) sa planine Suvobor, za to ne treba kriviti kišu, već ljude koji ne razmišljaju dobro i ne poštuju prirodu i prirodne zakone koji su više nego logični.
– Od kada je sveta i veka oduvek su domaćini dobro razmišljali gde će praviti kuću i domaćinstvo. Prvo su godinama posmatrali da li na mestu koje su izabrali ima klizišta, pa da li će kuća biti u zavetrini, pratili su koji vetrovi najčešće duvaju da im ustoka ne „odnese“ decu, do kada se na tom mestu zadržava sneg, da li mesto za kuću i okućnicu bije slana i još mnogo toga, pa su tek onda gradili domaćinstvo – podseća Petko.
On dodaje da je danas sve drugačije:
– Pa, koje su kuće nedavno, kao i uvek, prvo poplavljene? One koje su na samoj obali reke i one, kako vidim, koje su napravljene ispod nivoa reka. Pa, dobro, ljudi moji, a šta je moglo drugo i da se očekuje nego da budu poplavljeni. Od neke muke koja nam dolazi sa neba ne možemo da se zaštitimo, ali bar od poplave možemo tako što kuće ne treba graditi gde im nije mesto.
Preživeo na koprivama
– Sve ovo što nam se desilo u proteklih nekoliko dana desilo se samo zato što ljudi ne poštuju prirodu, znanje i tradiciju srpskog seljaka. Dobro, ne kažem da ne postoji i mogućnost da neko nešto u svetu petlja sa prirodom, ali pre bih rekao da je više do naše pameti i naravi nego do raznoraznih teorija – kaže Petko Nikolić, koji pamti i gladne godine koje je preživeo samo zahvaljujući koprivama.
Sačuvajmo što je Bog dao
Da li je to što nam se sa klimom dešavalo u poslednjih nekoliko godina, i danas se dešava, ima veze sa nekim višim silama, pokušali smo da dokučimo iz odgovora oca Jovana, igumana manastira Vujan kod Gornjeg Milanovca.
– Nema tu nikakvih viših sila. Jednostavno, nepogoda je oduvek bilo i uvek će ih biti, a na nama je da pokušamo da budemo bolji prema prirodi i da sačuvamo ono što nam je od Boga dato na uživanje i čuvanje – naglasio je za „Vesti“ otac Jovan.
