U organizaciji Udruženja pisaca Sedmica u Frankfurtu je promovisana knjiga poezije „Ovde daleko“, autorke iz Pariza Danice Dodić. Za promociju knjige odabrana je sala Generalnog konzulata Srbije u metropoli na Majni koji je sve češće mesto kulturnih događaja srpskih umetnika, te i na ovaj način pokazuje da je u pravom smislu reči Srpska kuća. Promociji su prisustvovali brojni poštovaoci pisane reči, među kojima su bili Vladimir Rajić, vicekonzul i Miodrag Stojković, predsednik Saveta Srba u Hesenu.
Posle uspešne promocije autorka Danica Dodić, koja živi i stvara u Parizu, otkrila nam je zašto je izabrala Frankfurt za predstavljanje svog najnovijeg dela.
– Sa Frankfurtom i Udruženjem pisaca Sedmica, čiji sam dugogodišnji član, imam odličnu saradnju, pa je bilo prirodno da će moja knjiga biti ovde predstavljena. Za Frankfurt me vezuje i to što sam upravo ovde dobila svoju prvu nagradu, Zlatni Orfej i to mi dalo podstrek za rad. Ovu moju knjigu od početka prati korona jer je izašla iz štampe 2019. godine, ali je uspela da dopre do čitalaca koristeći te neke pauze u vremenu pandemije. Prvi put je predstavljena u Parizu prošle godine, zatim u Beogradu, Sremskoj Mitrovici i u mom rodnom Trsteniku. U Frankfurtu je poslednje zvanično predstavljanje. Zahvalna sam našem Generalnom konzulatu što nam je ovde omogućena promocija – kaže za „Vesti“ Danica Dodić.
Uvodno slovo – reč o autorki pripalo je Ljubiši Simiću, o knjizi „Ovde je daleko“ govorila je autorka, Zlata Ikanović je čitala stihove iz knjige, a Aleksandar Vladisavljević je na violini muzički propratio poeziju. Prema želji autorke, kolege pesnici iz publike su govorili delove iz svojih ostvarenja. Pesnikinja Kostadinka Koca Đorđevska iz Menhengladbaha je jedna od onih koji su recitovali odlomke svojih pesama, a kasnije je za „Vesti“ rekla:
– Toliko sam bila dirnuta stihovima iz knjige „Ovde daleko“, da su mi oči još pune suza. Bilo je krasno, srčano i emocionalno, da me je stvarno dirnulo. To sam odmah rekla Danici i da odavno nisam bila ovako dirnuta stihovima.
„Vesti“ su pisale i o promociji u Parizu tada je Dana izjavila da je naslovnu pesmu po kojoj zbirka nosi ime napisala povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.
– Od trenutka kaa sam je sročila, ona postaje moja zvezda vodilja ili misao svakodnevna. Shvatila sam koliko volim maticu i koliko Srbija struji mojim telom. U Parizu živim od 1972. godine, naravno da sam se srodila sa tim gradom, lep je, bogat, živ, s mnogo mogućnosti, zato u njemu i istrajavamo. Ali, sve je to jedan deo mene, a drugi je ono što sam donela u sebi, ogromno je, nemerivo je, ipak neopisivo lagano, tačnije, lako je nositi ljubav prema rodnoj grudi, njenim pejzažima, uspomenama, istoriji, kao i prema svakom čoveku.
Mnogo rečeno sa malo reči
Džemail Demić iz Okenhajma na Rajni je likovni umetnik s istančinim ukusom za poeziju:
– Promocija je bila sažeta, skromna, fina, efektivna, ono što se s malo reči puno kaže, to je ukratko opis ove divne poetske večeri. Danicu poznajem dugo i prijatelji smo od davnih dana kao što sam prijatelj sa mnogim članovima Sedmice čiji sam i ja član. Volim poeziju i da sam pesnik, sigurno bih i ja recitovao. Umetnici su svi nekom tankom niti povezani i osećaju se na neki način. Siguran sam da bi svaki pesnik mogao da bude dobar slikar a svaki slikar bi mogao da napiše finu pesmu.
