Iako je na Vaskrs u hramu Svetog Save naroda bilo mnogo više od uobičajenog, policija koja je došla tokom liturgije, prema rečima Brankice Mataruge člana Upravnog odbora, diskretno je zavirila u portu i bogomolju, konstatovala da je sve primerno i otišla. Jedino su imali neprilike prilikom odlaska jer su parking i slepa ulica Mengendam bili prepuni automobila koji su istovremeno i dolazili i odlazili. Posle takve ocene narod je odahnuo i Vaskrs je proslavljen kako i dolikuje najradosnijem hrišćanskom prazniku i gotovo onako kako se to čini i kad nije korona. Liturgiju su služili prota Branislav Čortanovački, đakoni Slavko Bosančić i dr Ilija Jović, a sasluživao je i čtec Branislav Kapetanović. Pojci hora „Sveti Simeon Mirotočivi“, radi održavanja propisanog odstojanja, mesta su zauzeli na galeriji.
Posle liturgije osveštana su vaskršnja jaja koja su podeljena vernicima. Većina prisutnih parohijana donela je vaskršnja jaja u hram na osvećenje, a onda su ih nosili nazad, kućama. Deca su se najviše radovala, a veća grupa članova porodice Ilić iz Niša u porti je organizovala i međusobno takmičenje u tucanju jajima. Bila je to zabavna igra u kojoj je nagrada razbijeno jaje, a dobijao ga je onaj čije je jaje ostalo celo. Među Ilićima su posebno bile zapažene Ema i njena sedmomesečna ćerka Džanam.
Primetno je bilo da je većina vernika u hram došla familijarno. Već na ulazu u portu sreli smo porodicu Vranjanca Dragana Petkovića koji je u crkvu došao sa sinom Sašom, snahom Biljanom i unukom Tarom. Jaja su osveštali u hramu, a Vaskrs su kasnije slavili kod kuće zajedno.
Na samom ulazu u portu stajao je i Ljubiša Nikolić koji je čekao ćerke Mariju i Milicu. Oni su sa Kosova, iz Mitrovice, a na vaskršnji ručak idu zajedno kod tate. Zbog gužve na parkingu Nikolići su malo morali i da pričekaju.
Među poslednjima iz hrama su izašli Aleksej i Kristina Damjanovski koji su sa sinovima Ilijom (7) i Adrijanom (5) u Hanover došli iz 100 kilometara udaljenog Helmšteta. Ilija i Adrijan radosno su nosili male korpice sa osveštanim jajima, a kako kaže mama Kristina to je i bio osnovni razlog da se upute na daleki put.
Vreme je bilo olačno i prohladno, ali na sreću najviše onih, koji su u dugom pred kapelom čekali da zapale sveće, kiše nije bilo.
Dežurna redarska služba funkcionisala je besprekorno, ali to im nije ni bilo teško jer se parohijani savesno pridržavaju mera u borbi protiv korone. To saznanje posebno ispunjava ponosom protu Čortanovačkog koji svake nedelje naglašava da propisi moraju da se poštuju. Da se to isplati pokazala je i laskava ocena policijske patrole na dan Vaskrsa.
Uzećemo im kup
Dragan Petković je šahista i vatreni navijač Partizana. U porti je govorio o srpskom fudbalu i predstojećem večitom derbiju.
– Prvaci ove godine ne možemo da budemo, ali ćemo Zvezdi 25. maja sigurno uzeti kup, a iduće godine i prvo mesto. Prethodno smo, ako se izuzme prošla godina, tri puta uzastopno bili pobednici kupa – naglašava Petković koji bi, da mu je supruga zdravija, rado išao u Srbiju da gaji vinograde i gleda svoj Partizan.
Neću sa Kosova
– Na Kosovu sam do sada napravio nekoliko kuća i stanova, a najnoviju kuću u Mitrovici ne mogu da prodam jer hoće da je iznude za male pare. Napravio sam drugu kuću, ali opet na Kosovu. Ja sam tamo rođen i Kosovo neću da napuštam – kaže Ljubiša Nikolić poreklom iz Mitrovice.
