Jedan od naših najuglednijih privrednika u Nemačkoj, Živojin Stanković iz Berlina, izgubio je borbu sa koronavirusom i iza sebe ostavio familiju, brojne stambene i privredne objekte koje je nadljudskim radom gradio i sticao, kao i mnoge naše zemljake kojima je njegova pomoć bila odlučujuća za snalaženje u životu.
Planetarna pošast je bila neumoljiva, sačekala je da Živojin, uvek maksimalno se angažujući na poslu, zdravlje stavi u drugi plan. Stankovića je iznenadna visoka temperatura odvela u bolnicu, i sticajem nesrećnih okolnosti, nakon nebrojenih poslovnih bitaka u kojima je trijumfovao, ovaj poslednji boj za život. Iza sebe je ostavio brojno potomstvo i građevine koje nije lako nabrojati. Živojinov odlazak posebno je teško podneo njegov rođeni brat, po stručnosti i dobroti poznat, omiljeni berlinski doktor, specijalista za uho, grlo i nos, Milutin Stanković – Ćina.
Rođen za biznis
Familija Stanković rodom je iz sela Suvaja, u opštini Varvarin. Roditelji su teškim radom zarađivali, baveći se trgovinom širom Jugoslavije, a dugo su živeli i u okolini Dubrovnika. Živojin i Milutin uz dve starije sestre su odrastali sa babom i dedom. Živojin je bio najmlađe, četvrto dete u porodici.
Milutinu je dobro išla škola, što je i iskoristio, doguravši do pozicije uglednog doktora u prestonici Nemačke, dok je Živojin sasvim drugim putem stigao do ove zemlje, gde je ostvario jednu blistavu karijeru.
Živojin, rođen 1952, već posle šestog razreda napušta školu i pridružuje se roditeljima, kako bi im pomogao u poslu. Ženi se 16 godina suprugom Milankom, sa kojom je ostao do kraja, uz decu, brojne unuke i praunuke. Prvog sina je dobio u 17. godini, ali ubrzo umire njihov otac, pa Živojin svojim radom nastoji da obezbedi ne samo suprugu, sebe, i prvo dete, već i majku, brata i sestru. Sa 20 godina odlazi organizovano preko biroa sa zemljacima na rad u Nemačku, a ubrzo mu se pridružuju supruga i deca. Tamo je radio razne poslove, i po više u isto vreme kako bi finansijski obezbedio porodicu. Zaradio je dovoljno da svim potomcima obezbedi spokojnu i lepu budućnost.
On je 1977. osnovao privatnu firmu Jugos koja se do današnjih dana širila i uvećavala kapital. Uvek je imao instinkt za prave poslovne odluke.
Krenuo je sa prvim građevinskim vozilima, a onda se vozni park širio. U pitanju su bili građevinski poslovi i biznis sa nekretninama. Tako je firma Jugos stekla brojne nekretnine, pa i privredne objekte u Berlinu i okolini. Ubrzo je firma postala trn u oku mnogim nemačkim konkurentima, ali je istovremeno bila i simbol napretka jugoslovenskih radnika. Znatno kasnije, tek krajem osamdesetih godina, pridružuje mu se brat Milutin, ali sa diplomom Medicinskog fakulteta i radnim iskustvom stečenim u Varvarinu, Požarevcu i na Univerzitetskoj klinici u Beogradu.
Gubitak sina
Milutin ističe da je njegov brat bio veliki radnik.
– Sticao je, investirao, ali je uvek bio skroman, nije se razbacivao. Uspevao je da kupi neki objekat i da ga posle renoviranja proda po dvadeset puta većoj ceni. Jedino mu je nedostajalo vreme koje bi više provodio sa svojom porodicom. A 1993. godine ga je zadesila velika tragedija, kada je njegov stariji sin nastradao u saobraćajnoj nesreći. Iza njega je ostalo troje dece. Unučići su motivisali Živojina da se nosi s ovim nenadoknadivim gubitkom.
Imao je nepresušnu energiju, a u isto vreme imao je izuzetno human odnos ne samo prema najbližoj rodbini, već i prema svim zaposlenima, kao i svima kojima je pomoć bila neophodna, ističe dr Milutin Stanković.
Sa nepunih sedamdeset godina, Živojin Stanković ostvario je rezultate koji teško mogu da stanu u jedan život. Svojim uspehom povukao je generacije svojih zemljaka krupnim koracima napred, dokazujući zemlji domaćinu da iz Srbije ne dolazi samo radna snaga, već i pamet, stručnost, vrednoća i poslovnost. Brojni doseljenici iz sela Suvaja kod Varvarina, kapitalnim građevinskim poduhvatima ostavili su dubok trag u nemačkoj prestonici, čemu je Živojin Stanković najviše doprineo.
Braća poznata po humanosti
Braća Živojin i Milutin Stanković, uvek su bili rado viđeni gosti i na Hilandaru. Nebrojeno puta slali su humanitarnu pomoć u ratom zahvaćena područja, ali i spasavali Hilandar od posledica požara. Milutin navodi da je Živojin uvek imao vremena i razumevanja da sasluša svoje radnike i pomogne im ako se nađu u nekoj birokratskoj nevolji.
Kolosalna zgrada
U posedu imperije Jugos je jedna kolosalna zgrada u Berlinu u kojoj je Živojin Stanković provodio najviše vremena. To je ogroman kompleks koji obuhvata industrijski park, brojne poslovne prostorije, hotel sa 360 soba i više sala za svečane manifestacije. Ohrabrio je mnoge naše ljude da krenu u privatni biznis, pomažući im savetima. Zapošljavao je i mnogo naših ljudi, uvek brinuo da redovno dobijaju plate, a obezbeđivao im je i besplatan smeštaj.
Razgovor sa Miloševićem
Sa grupom najuspešnijih privrednika iz Nemačke, svojevremeno je Stanković išao na razgovor sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem o investiranju u Srbiju. Stanković je imao želju da gradi hotel na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, a na Zvezdari stanove i sportski centar, ali su se pojavile prepreke, na koje Živojin nije mogao da utiče, pa do realizacije nije došlo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
