Za sve štićenike Humanitarnog mosta „Vesti“ iz Raške oblasti, bilo da su bolesni, stari ili đaci pešaci, jesen je uvek najteža, jer pre zime, u ovom kraju obično duge i ledene, valja pripremiti ogrev, obezbediti zalihe namirnica i lekove, toplo se obući i kupiti knjige i školski pribor.
Dobri ljudi
Da siromašnim đacima pešacima iz ovog dela Srbije jesen bar malo bude izvesnija, a zima podnošljivija prvih oktobarskih dana, pobrinuli su se dobrotvori iz daleke Australije i Švajcarske.
Donacijom od 200 australijskih dolara porodica našeg čitaoca Marka iz Sidneja obradovala je Mariju – Maru Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni koja u planinskoj zabiti i nemaštini živi sa ocem Milanom i majkom Evom, dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta. Od ove jeseni Mara je učenik petog razreda osnovne škole, pošto u njenom selu i na celoj Rogozni nema osmorazredne, prinuđena je da svakodnevno pešači do još udaljenijeg sela Lukari na padinama planine.
Čim im je javljeno da je stipendija iz Australije stigla u Novi Pazar, mala Mara i njena majka Eva pešice su krenule u grad na Raški da preuzmu donaciju i uzgred Mari kupe potrebne knjige, novi ranac, ponešto od odeće i obuće i koji slatkiš.
– Pola puta smo prepešačile, a za drugu polovinu smo se snašle stopiranjem, kako ćemo se vratiti, bog će znati – priča Marijina mama Eva i ističe da im je pomoć, kao mnogo puta ranije, došla u „minut do dvanaest“ kada u kući nisu imale ni dinara.
Velika je suša letos bila na Rogozni, nema od čega dinar da se otkine, na opusteloj planini nema nikakvog posla, pa ništa ne možemo da zaradimo ni sečom drva, baš smo brinuli kako ćemo Maru spremiti za školu, a i namirnica nam je ponestalo – žali se ova siromašna gorštakinja i moli nas da dobrotvoru Marku prenesemo velike pozdrave i beskrajnu zahvalnost.
Porodica Milanović živi u trošnom kućerku sa zemljanim podom, bez vode i kupatila. Želja im je da školuju Mariju i bar malo poboljšaju svoj život. Posebno naglašavaju da su im čitaoci „Vesti“ kupili kravu, konja, zaprežna kola, testere, novi šporet i frižider sa zamrzivačem, a Mari više puta slali pakete i novac.
Surova planina
– Mi nemamo ništa, možemo da pomremo od gladi, niko to ne bi ni primetio, da nije bilo pomoći humanih ljudi ne znam kako bismo opstale na opusteloj i surovaj planini, hvala svim dobrotvorima za podršku, bog neka ih čuva, nikada nećemo zaboraviti njihovu dobrotu – poručuje Eva.
Sličnim rečima, uz veliko poštovanje, dobrotvoru O. V. iz Sidneja, koji njenoj ćerki Katarini, učenici petog razreda, od ove jeseni šalje stipendiju od 120 dolara, zahvaljuje se i Aleksandra Sinadinović, samohrana majka iz Zubinog Potoka na severu Kosova.
– Tragičnim slučajem izgubila sam supruga Mirka, a moja deca Lazar i Katarina oca i hranioca, živimo na Kosovu i Metohiji gde je teško opstati i preživeti. Pošto ne radim, niti imam neka druga primanja, svaki dinar nam je zlata vredan, jer valja platiti kiriju i školovati decu. Hvala beskrajno dobrotvoru O. V., bog mu dao sve što u životu poželi – ističe Aleksandra.
Donaciji od 100 franaka, koju mu je iz Berna poslala porodica Kocić, rodom sa juga Srbije, puno se obradovao i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, đak pešak i učenik drugog razreda Srednje tehničke škole u Kragujevcu.
Imam samo bolesnog oca Milovana, majka, baka i stric umrli su za samo godinu dana, bili smo bez igde ičega, a sa dna su nas izvukli dobri ljudi, posebno čitaoci „Vesti“ koji su nam i kuću sagradili – priča Nikola.
Nema novca za kiriju
Došao sam u Kragujevac i učim srednju mašinsku školu, daleko sam od oca koji je sam na planini, moralo je ovako, jer u Novom Pazaru nema đačkog doma, a ja za stan nisam imao novca. Hvala dobrotvoru iz Berna i svim drugim dobrim ljudima koji mi omogućavaju da se školujem, biću im zahvalan do kraja života – ističe Petronijević.
Kod Hida za odeću
Veliku pomoć i podršku siromašnim đacima pešacima u ovom kraju pruža humanitarna organizacija Ljudske sudbine, Hida Muratovića, koja je i ovih dana Mariji Milanović, Nikoli Matkoviću, Nikoli Petronijeviću, Aleksandri Sinadinović i drugima obezbedila deo odeće i obuće za zimu i tako olakšala muke njihovih siromašnih roditelja.
