Našim plemenitim čitaocima „Vesti“ već je dobro poznata priča o zlom usudu osmoipogodišnjeg Alekse Bogdanovića, siročeta iz Bijeljine, koji je svojevremeno ujedinio ne samo Republiku Srpsku već i čitav narod u dijaspori.
Da ne bude zaboravljen, pobrinuo se nedavno pažljivi anonimni donator iz Bad Homburga i to upravo pred početak školske godine. Ovaj darodavac velikog srca, podsećanja radi, uputio je 200 evra, koje smo prosledili na kućnu adresu Aleksine starateljke i bake Razije Aziri (61). Poklon je bio namenjen za udžbenike i pribor, da se mališan spremi za školu. Prema Razijinim rečima, njihovoj sreći nije bilo kraja kada su dobili poklon za Aleksu. Nevolje bake Razije, malog Alekse i njegove gluvoneme rođake Marije, međutim, nisu prestale. Još im stoji najveća stavka i problem, a to je kako da obezbede novac za kiriju kad nemaju od čega.
– Taman rešimo jedan problem, pojavi se drugi. Tako nam je već godinama unazad. Zato smo opet u nevolji jer moramo da platimo zaostale kirije za kućicu u kojoj nas troje živimo, ali i da obezbedimo, ogrev, lekove. Ne pomažu molbe gazdi da još malo pričeka i mnogo sam potrešena jer više ne znam kud udaram. Zato se svim srcem nadam da ćemo uz božju pomoć i dobrih ljudi uspeti da savladamo tu prepreku, inače nam preti iseljenje i neizvesnost – rekla je baka Razija.
Podsećanja radi, Aleksi je majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikada nije ni upoznao. Od kada je ostao sam na svetu, o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji brine Razija kao o svojoj deci. Priča je dospela u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike. Situacija ni sada nije dobra jer Razija zbog brige o Aleksi i Mariji, ali i sopstvenog narušenog zdravlja ne može da radi i zaradi dovoljno za njihove najosnovnije potrebe.
– Primam 120 KM (60 evra) socijalne pomoći i još toliko dobija Marija na ime invalidnine. Međutim, treba platiti kiriju od 150 KM i račune, pa neretko moram da se odreknem lekova koje moram da pijem, da bismo imali za hranu – kaže Razija.
Aleksina rođaka Marija (18), koja živi sa njima zbog neveštog komuniciranja sa okolinom i nesnalaženjem, ne može da nađe posao.
– Da nema ljudi dobre volje koji nam povremeno pomognu, stvarno ne znam kako bismo preživeli – iskreno će Razija.
Podsećanja radi, ova porodica živi u iznajmljenom stanu koji plaćaju ljudi dobre volje. Vlasti Bijeljine su joj pre godinu dana obezbedili stan, ali ga je baka Razija teška srca ipak odbila.
– Stan se nalazi u romskom naselju u kome su stalno tuče i problemi. Ne želim da mi deca tamo rastu. Opštinari su prihvatili moje objašnjenje i obećali da će pomoći u plaćanju kirije, ali se to nije dogodilo. Ne krivim, samo kažem onako kako je – priča Raza.
Ne zaboravlja dobrotu
– Ogromnu zahvalnost dugujemo svim divnim ljudima koji su mislili na nas i pomogli nam do sad. Ne mogu ni da naslute koliko nam njihova podrška znači, budući da živimo samo od socijale od koje ništa ne možemo. Nama je svaka pomoć zlata vredna jer mi nismo u mogućnosti da sami radimo i zaradimo za sve ono što nam je potrebno. I zato da nije bilo nesebičnih ljudi koji su od svoje porodice odvojili da bi nama pomogli, ne znam šta bi sada sa nama bilo. Niti da li bi Aleksa bio sa mnom ili bi ga odveli u Dom za decu bez roditeljskog staranja, što bi za nas oboje bilo strašno – iskreno će Razija, čiji je unuk ostao bez majke sa samo dve godine, zbog teške bolesti, a otac ga je napustio.
Prodavali i karton
Raza se priseća vremena kada je sa Aleksom obilazila kontejnere po Bijeljini prikupljajući karton. Za 100 kilograma dobijala bi 15 KM.
– Znali smo da poranimo i već u pet ujutro da budemo na pijaci jer se tamo najviše baca karton. I onako mali borio se da zaradi. Tako sam spajala kraj s krajem, ali ga više niko ne kupuje i nemamo mogućnost ni načina da zaradimo koji dinar – priča baka Razija.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“, koji mogu i žele da pomognu baka Raziji Aziri i skinu veliki teret s pleća da prikupi dovoljno novca za kiriju, da se ne bi našli na ulici, mogu je kontaktirati na adresu: Ul. Sofke Nikolić 15, 76300 Bijeljina, a telefon je: +387 65 816 695 i dogovoriti se o načinu slanja i dostave pomoći.
