Nakon višemesečnog teškog perioda, dok joj nije stizala nikakva pomoć i dok se u planinskom bespuću grčevito borila da preživi bez najosnovnijih namirnica, lekova i ogreva, usamljenoj i bolesnoj starici Kati Bašić iz Svilanova na Goliji, za samo 15 dana, stigle su tri vredne donacije. Reč je o pomoći naših čitalaca: iz Nemačke, Australije i Švajcarske. Poslednju donaciju od 100 franaka, baka Kati poslali su drugovi i kolege, Damir i Mirko iz okoline Berna koji su joj, uz obećanje da će je uskoro ponovo obradovati, poručili da se još ne predaje i da se, kao i do sada, hrabro bori i izbori sa svim nedaćama koje je kroz život prate.
– Za mene je ova godina bila više nego teška. Uz svu muku, sirotinju i samoću, zakačio me je još jedan moždani udar. Ni sama ne znam kako sam još u životu. Valjda me samo Bog čuva i šalje mi dobre ljude da mi pomognu. Kad sam nedavno izašla iz novopazarske bolnice u kući nisam imala ništa. Ni kilo brašna, ni litar ulja, ni jedan jedini dinar i bila sam se ozbiljno uplašila, ali već sutradan, kao da ga je Svevišnji poslao, stigao je dobrotvor Hido i doneo mi pomoć iz Nemačke. Nakon nedelju dana stigla je i donacija iz Australije, a evo, sad i ova iz Švajcarske. Samo me nemojte pitati kako ću pomoć potrošiti. Da imam i 1.000 evra lako bi ih potrošila – priča, smejući se, baka Kata.
Naglašava da će najpre kupiti sve lekove koji joj nedostaju, obnoviti zalihe hrane i sredstava za higijenu i platiti struju, a ako nešto ostane čuvaće za ogrev.
– Jeste zima daleko, ali ja ložim šporet i leti. Moram da pečem hleb i kuvam, šta ću kad nemam električni šporet – ističe starica i svojim dobrotvorima, posebno Damiru i Mirku, šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost.
Istina, sa po 100 franaka ova dvojica dobrotvora obradovala su i teško hendikepiranog (bez obe noge) i bolesnog Hidajeta Pljakića iz Oraša kod Tutina i takođe usamljenog i bolesnog starinu Dušimira Vuksanovića iz zabite Pačevine na Goliji.
Zahvalan im je i Dušimir Vuksanović, bolesni osamdesetogodišnjak, koji sam živi. I on je imao dva moždana udara, nekako se izvukao i srećan je što je još na nogama. Da nije čitalaca i drugih dobrih ljudi, koji mu pomažu duže od decenije, odavno bi, kaže, bio na onom svetu.
– Umro bih od gladi i nemaštine. Donaciju ću potrošiti za lekove i namirnice, hvala puno Damiru i Darku, Bog im dao svu sreću ovoga sveta – poručuje Dušimir.
Reči zahvalnosti uputili su i Hidajet Pljakić i njegova supruga Bajramka, takođe višegodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta:
– Mi sakupljamo novac za lečenje i stan u Novom Pazaru da bi bili bliže lekaru, zbog čega nam je svaka pomoć zlata vredna, pa i ova. Bogu se molimo za sve koji su nam pomogli. Od sada ćemo se moliti i za Damira i Mirka.
Čuvaju svaku paru
Nakon nekoliko naših apela, donacija je konačno stigla i na adresu majke i ćerke Ratke i Slobodanke Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni, ali i samohranoj majci dvojice sinova Enesa i Ernesa, Mihriji Murić iz Stupa kod Rožaja. Njima je po 50 evra poslao Nijaz Mehović iz Frankfurta, poreklom sa severa Crne Gore.
– Baš smo se obradovale, jer neko, ipak, misli i na nas. Mnogo hvala dobrotvoru iz Frankfurta, želimo mu dobro zdravlje i sreću u životu. Sakupljamo novac za novi kauč i šporet, a nadamo se da ćemo se uskoro radovati i da ćemo bar moći udobno da spavamo – naglašava baka Ratka.
Svoju zahvalnost uputila je i hrabra mama Mihrija Murić koja uz pomoć donacija školuje sinove Ernesa i Enesa, poželevši svako dobro svom dobročinitelju.
Zahvalnost do neba
Iz daleke Australije, od Gordane iz Sidneja, donacija od 100 tamošnjih dolara stigla je i đaku-pešaku, a od jeseni i studentu, Nikoli Matkoviću iz zabitog sela Vučinići kod Novog Pazara.
– Svaki dinar, evro ili dolar mi je zlatan, jer moji roditelji žive u bedi. Ni sami ne mogu da se prehrane, a kamoli meni da pomognu, naravno, sve čuvam za dalje školovanje – ističe ovaj siromašni odlikaš i dobrotvori Gordani šalje zahvalnost do neba.
