Nema vrata na koja porodica 12-godišnjeg Ognjena Džebe iz Istočnog Sarajeva, obolelog od Vilijams sindroma, u proteklo vreme nije pokucala u nadi da će neko imati razumevanja za njihovu tešku situaciju. Iako smo već u nekoliko navrata pisali o njihovim nevoljama, nažalost, odziv dobrotvora bio je slab, zbog čega je situacija postala još teža.
– Svaka pomoć nam je dobrodošla jer smo u nezavidnoj situaciji od momenta kad mi je kičma nastradala, baš kao i kolena zbog dugogodišnjeg mukotrpnog rada. Stalno imam bolove i više nisam sposoban za rad. Kredit za kuću, koju sam izgradio uz pomoć dobrih ljudi, računi i lekovi su troškovi s kojima više ne možemo da izađemo na kraj, a izlaz ne vidimo. Posebno zbog umanjenih primanja. Bolesti nam ne daju mira, a samim tim i nemaština – iskreno će Mladenko Džebo, vodoinstalater, koji je zbog bolova i novih povreda na radu na ivici da bude totalni invalid.
Supruga Slobodanka, po zanimanju frizer, ne može da radi iz više razloga. Prvi je briga o sinovima, drugi činjenica da i sama boluje od epilepsije i da često ima kardioloških problema, a treći da je nedavno pala i slomila ruku. Nemajući kud, Mladenko Džebo odlučio je da se za pomoć obrati ljudima dobre volje iz dijaspore.
– Sinovi Ognjen i Milomir su moja životna radost i najveći životni pokretač. Nema šta ne bih učinio za njih, pa tako i sada. Nije lako moliti nepoznate ljude za pomoć, to je nešto najteže što može da snađe čoveka posle bolesti deteta. Ali, evo me ponovo u bezizlaznoj situaciji. Nemam kome više da se obratim, sva vrata su nam zatvorena – iskreno će Mladenko.
Podsećanja radi, saznanje da njihov mlađi sin Ognjen boluje od retke genetske bolesti, koji uzrokuje usporen rast i mentalni razvoj, teškoće u kretanju i ozbiljne zdravstvene probleme donelo je porodici Džebo mnogo patnji, neprospavanih noći i bezbroj dana provedenih po različitim kliničkim centrima, dovodeći ih na sam rub egzistencije.
Ipak, majka Slobodanka i otac Mladenko bili su odlučni da svoje dete osposobe za život najbolje i najviše što je u njihovoj moći, kao i medicine. Zahvaljujući roditeljskoj upornosti, Ognjen je uprkos brojnim poteškoćama prohodao sa tri godine i tri meseca, kasnije krenuo u vrtić, a zatim u školu. Ali, kako njih četvoro žive samo od Mladenkove skromne plate (250 evra) koja je sada dodatno umanjena zbog višemesečnog bolovanja, to nije bilo ni blizu dovoljno da se pokriju potrebe ove skromne porodice.
Ognjen posebna briga
– Vilijamsov sindrom decu i ljude obolele od ove bolesti, uprkos svim nedostacima i poteškoćama u učenju, čini izuzetno društvenim, empatičnim i povezanim s drugim ljudima, što je i slučaj s našim Ognjenom. Voli da je okružen ljudima i da se igra s bratom. Postigao je do sada i više nego što je bilo ko od lekara mogao da pomisli, pošao je u školu, osamostalio se, naučio da piše. Savladava razne životne lekcije svakog dana, ali lekovi i redovni pregledi su mu neophodni, za šta nam često nedostaje novac. Ponosni smo na sve što je postigao, ali sada kad su nas stisli glad i muka, opet brinemo šta će biti sa njim – rekao je Mladenko Džebo.
Kako pomoći?
Svi plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu porodici Džebo i omoguće im da reše bar neki od problema koji ih svakodnevno muče, mogu stupiti sa njima u kontakt na adresu: Vuka Karadžića br. 431, 71123 Istočno Sarajevo ili na broj telefona: +387 66 827 444.
