Broj nezaposlenih sa univerzitetskom master diplomom u Švajcarskoj porastao je za čak 70% od 2010. godine, a san o sigurnom i dobro plaćenom poslu posle završenih studija za hiljade mladih diplomaca pretvara se u gorku realnost. Kako izveštava švajcarski portal „20 Minuten“ u tekstu autorke Karolin Toifelberger, slaba ekonomija, koja se proteže i kroz 2026. godinu, zajedno sa dubokim strukturnim problemima na tržištu rada, najteže pogađa upravo one koji su najviše uložili u svoje obrazovanje.
Dok je nezaposlenost među osobama sa stručnim obrazovanjem (Berufsbildung) u istom periodu pala za gotovo 45%, broj nezaposlenih master diplomaca drastično raste. Tržište rada očigledno više ne uspeva da apsorbuje sve veći broj visokoobrazovanih kadrova koje univerziteti izbacuju iz godine u godinu.
Ekspert Mihael Zigentaler sa prestižnog instituta „KOF“ pri „ETH“ Cirihu upozorava da generativna veštačka inteligencija dodatno pogoršava situaciju. Zanimanja koja su ranije važila za „sigurna“ i profitirala od digitalizacije sada su među prvima na udaru zbog naglog povećanja efikasnosti AI alata. Istovremeno, sve više mladih bira klasične univerzitetske studije, dok tradicionalno snažno i praktično švajcarsko stručno obrazovanje gubi na popularnosti.
Podaci Saveznog zavoda za statistiku (BFS) za februar 2026. godine pokazuju da je opšta stopa nezaposlenosti među osobama sa tercijarnim obrazovanjem formalno i dalje niska – 2,4%. Međutim, kada se pogleda prelazak sa fakulteta na tržište rada, slika je znatno tmurnija. Godinu dana nakon diplomiranja, stopa nezaposlenosti među diplomcima klasičnih univerziteta iznosi 3,9%, dok je kod diplomaca univerziteta primenjenih nauka (FH) znatno niža i iznosi 2,6%.
Razlog je što obrazovni program postaje sve udaljeniji od stvarnih potreba privrede, to je teže pronaći posao. Univerzitetski studenti imaju veću slobodu pri izboru smerova, često bez dovoljnog usklađivanja sa realnim zahtevima kompanija, dok stručno obrazovanje mnogo neposrednije prati potrebe poslodavaca. Takođe, veliki broj stručnjaka visokog obrazovanja podigao je vrednost zanata, pa neretko na tržištu bolje prolaze oni koji imaju stručno obrazovanje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nekadašnja Švajcarska bila je zemlja čvrstih šansi, visokih plata, reda i uverenja da se pošten rad i dobro obrazovanje uvek isplate, a to sada galopirajućom brzinom spostaje prošlost. Danas čak ni master diploma više ne garantuje pristojan posao, već mnoge vodi ka birou za zapošljavanje i razočaranju. Mit o „obećanoj zemlji“, u kojoj vredan i obrazovan čovek može da izgradi sigurnu karijeru, polako se raspada pred očima mlade generacije Švajcaraca, ali i hiljada stranaca, među kojima su i naši ljudi, koji su tu zemlju dugo doživljavali kao ideal.
Kada jedna od najbogatijih i najuređenijih zemalja Evrope više ne može da ponudi posao sopstvenim diplomcima, jasno je da je ceo sistem u ozbiljnoj krizi. Umesto da ostane uzor uspešnog društva zasnovanog na radu, marljivosti i praktičnosti, Švajcarska postaje upozorenje za celu Evropu. Masovno visoko obrazovanje bez stvarnog povezivanja sa potrebama privrede stvara armiju razočaranih, prezaduženih i nezaposlenih mladih ljudi.
Kod nas u Srbiji je sve više fakultetski obrazovanih ljudi. Tržište rada raste i ima šanse za svakoga, ali mladi ljudi ne smeju zanemariti i činjenicu da je mnogo je korisno ulagati i u konkretne veštine, zanate i praktično znanje nego slepo juriti za diplomama.
Piše: Nina Stojanović
