Crveno-zelena transformacija CDU-a nastavlja destruktivni kurs nemačke politike. Promena koalicija uz podršku Levice produbljuje energetski haos, zakon o grejanju, birokratsku paralizu, veće poreze i doprinose sve to direktno ugrožava građane i ekonomiju. Kritika takvog kursa proglašava se neobjektivnom i neprikladnom, dok se od opozicije očekuje samo „konstruktivno praćenje“ vlasti umesto stvarnih promena.
Mediji aktivno učestvuju u prikrivanju posledica. U Handelsblat Žurnalu ministar zaštite životne sredine Karsten Šnajder piše uvodnik: „Naša težnja mora biti da budemo pioniri energetske tranzicije.“ Umesto priznanja grešaka, ubrzava se srljanje u propast. Klasičan moto subvencionisanog novinarstva koje se pretvorilo u reklamni servis države i poludržavnih aktera.
Najdrastičniji primer medijskog izvrtanja je tragedija na hamburškoj stanici metroa. na primer Špigel izveštava: „Dvoje ljudi poginulo kada je stigao voz.“ Tek kasnije se saznaje da je izbeglica, poznat policiji po nasilju, odvukao mladu Iranku pod voz i sam stradao. Umesto fokusa na žrtvu, naslovi i komentari vrte se oko „patnje počinioca“: „Svi su mislili da mu treba pomoć“ (Die Cajt). izbegava se detaljnije izveštavanje o ličniim podacima počinioca. Ne odgovara im da se forsira priča da je za zločin opet kriv migrant. Kome su oni omogućili da dođe preko ,,politike otvorenih vrata“. Žrtva je ptom stavljena u drugi ugao.
Sa druge strane žrtva je žena i ona ostaje bezimena, detalji o njoj nepoznati. Počinilac je ušao u Nemačku preko programa UN-a za preseljenje, koji simbolizuje „uspešnu“ migracionu politiku, čiju korisnost niko ne sme dovoditi u pitanje. Kolektivno poricanje stvarnosti i sažaljenje prema nasilniku postali su standard, dok za žrtvama mora da se ćuti. Takva „konstruktivnost“ vodi Nemačku u sve dublji ćorsokak.
Pogled Redakcije portala Vesti Online
Crveno-zelena preobraćaj CDU-a nije promena kursa, već ubrzano srljanje u isti zid. Energetski kolaps, gušenje privrede rekordnim porezima i birokratijom, uz medijsko zataškavanje sve brutalnijih posledica masovne migracije. Dok žrtve ostaju bezimene, a počinioci dobijaju sažaljenje i naslove, Nemačka se pretvara u laboratoriju za eksperiment koji građani plaćaju krvlju i novcem. Konstruktivnost u ovakvim uslovima nije vrlina – to je saučesništvo.
Piše: Stefan Stojanović
