Istog dana kada je mađarski sud u Budimpešti osudio Maju T. na osam godina zatvora zbog učešća u nasilnim napadima i pokušaja nanošenja teških telesnih povreda u okviru kriminalne grupe, ulice Berlina, Hamburga, Lajpciga, Drezdena i drugih gradova preplavile su demonstracije. Učesnici protesta nisu tražili pravednije suđenje ili blažu kaznu, već potpuno oslobađanje osuđene, skandirajući „Oslobodite Maju“ i „Oslobodite sve Antife“. Kako prenosi nemački portal „Apolo njuz“, brzina i obim reakcije pokazuju da delovi organizovane levice ne osuđuju brutalno nasilje, već ga otvoreno legitimišu kao „praktični antifašizam“, ignorišući žrtve i činjenice krivičnog dela.
Solidarnost se potom prelila i na aktivističke mreže i institucionalnu politiku. Grupa „Studenti protiv desnice“ iz Getingena, bez iznošenja dokaza, optužila je mađarsku i nemačku državu za „mučenje“ i nesrazmernu kaznu, tvrdeći da Maja T. „stoji uspravno“ i da iz pritvora „brani legitimnost praktičnog antifašizma“. „Apolo njuz“ u tome vidi direktno opravdavanje nasilja takozvane „Hamerbande“ (povezivane sa miljeom „Antifa ost“), dela se ne relativizuju, već se predstavljaju kao poželjna i „nužna“ borba protiv navodnog „fašizma“.
U istom tonu oglašavali su se i političari. Portparol poslaničke grupe Levice u Bundestagu Luk Hos opisao je postupak kao „propagandni“, uz tvrdnje o navodnoj pristrasnosti mađarskog pravosuđa, dok su pojedini levičarski krugovi u evropskim institucijama poručivali da „antifašizam nije terorizam, već demokratska dužnost“. Poruka koja iz toga izbija, prema „Apolo njuzu“, svodi se na opasnu logiku – ko se poziva na antifašizam, po definiciji ne može biti počinilac, čak ni kada su u pitanju teška krivična dela.
Maja T. je osuđena zbog napada u Budimpešti u februaru 2023, tokom okupljanja poznatog kao „Dan časti“, kada su mete bili ljudi označeni kao desničarski aktivisti. Sud je zaključio da se radilo o planiranim, organizovanim akcijama, a ne o spontanim incidentima i da su žrtve zadobile teške povrede. Presuda je, prema izveštajima agencija, predmet žalbenog postupka.
„Apolo njuz“ posebno kritikuje način na koji deo medija pomera fokus sa samog dela na identitetske i političke okvire. Maja T. se često opisuje prvenstveno kao „nebinarnа osoba“ ili „levičarski aktivista“, dok žrtve ostaju u drugom planu, a nasilje se prelama kroz priču o „represiji“ i zatvorskim uslovima. Švajcarski portal „Votson“, navodi da problem dodatno pojačavaju optužbe da je nemačka vlada opsednuta „pretnjom desnice“, čime se pažnja skreće sa levičarskog nasilja. U toj medijskoj i aktivističkoj konstrukciji, zaključuje „Apolo njuz“, antifašizam prestaje da bude politički stav i postaje moralni štit za sve, pa i za krivično nasilje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučaj Maje T., onako kako ga opisuje „Apolo njuz“, razotkriva opasnu logiku ekstremne levice i savremenog „antifa“ aktivizma. Osam godina zatvora za teška krivična dela odjednom se proglašava „nepravdom“ samo zato što se počinilac uklapa u politički narativ za solidarnost. Nije odbrana demokratije kada se granica između političkog uverenja i kriminalnog nasilja izbriše, a žrtve postanu sporedne u odnosu na „viši cilj. Slične situacije smo imali i u Srbiji, kada su u mesecima za nama pripadnici blokaderskog pokreta napadali imovinu i aktiviste Srpske napredne stranke, a njih dehumanizovali i preko drušvenih mreža podržavali nasilje nad građanima i policijom.
Piše: Nina Stojanović
