Austrijska vlada predstavlja preliminarne rezultate budžeta za 2025. godinu kao uspeh, ali iza boljih brojki kriju se stari problemi. Deficit je iznosio minus 14,4 milijarde evra, što jeste 3,7 milijardi bolje od plana, ali je postignuto u trenutku kada državni dug raste, a subvencije se smanjuju i to direktno pogađa građane.
Poređenja radi, Austrija ima javni dug od oko 423,9 milijarde evra 83% BDP-a, dok Srbija drži dug na oko 39 milijardi evra, što je 43% BDP-a. Apsolutno gledano, Austrija je zadužena 11 puta više nego Srbija. Po glavi stanovnika – Austrijanac ima dug od približno 47.000 evra, a Srbin oko 5.600 evra.
Prihodi Republike Austrije, porasli su na 107,1 milijardu evra, pre svega zbog većih poreza – kapitalna dobit donela je 1,2 milijarde više, porezi na zarade 633 miliona, a porez na dohodak 595 miliona evra više od očekivanog. Istovremeno, porez na dobit preduzeća podbacio je za 240 miliona, što ukazuje na slabosti privrede. Rashodi su iznosili 121,5 milijardi evra, najviše zahvaljujući nižim kamatama na dug, ali je rast nezaposlenosti povećao socijalne troškove.
Vlada posebno ističe smanjenje subvencija na 10,5 milijardi evra, čak 16,5% manje nego 2024. godine, kao „reformski uspeh“. Kritičari međutim, upozoravaju da se rezovi sprovode bez strategije i da pogađaju socijalno osetljive oblasti, poput stambene izgradnje, gde sredstva nisu iskorišćena. U međuvremenu, državni dug je porastao na 423,9 milijardi evra, gotovo 14 milijardi više nego prošle godine, što jasno pokazuje da Austrija i dalje živi iznad svojih mogućnosti.
Ministar finansija Markus Marterbauer poziva na oprez, a kancelar Kristijan Štoker govori o izlasku iz EU procedure za deficit, dok opozicija budžet naziva „kozmetičkom korekcijom“. Konačni saldo koji uključuje pokrajine i opštine, biće poznat tek kasnije, pa ostaje pitanje da li je sadašnji „uspeh“ samo privremen.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija se ponovo hvali manjim deficitom, dok istovremeno gura dug ka rekordima i seče subvencije koje najviše znače građanima. Umesto stvarnih reformi, Beč koristi povoljne okolnosti i fiskalne trikove da popravi sliku pred Briselom. Za građane stvarnost nije usaglašena sa budžetskim tabelama – javni prevoz je poskupeo od 25% do 30%, energenti su i dalje skuplji nego pre krize (struja i gas u proseku 15% do 20% više), dok je hrana poskupela oko 10%, a meso i znatno više. Istovremeno, zarade realno stagniraju jer rast plata ne prati inflaciju, pa kupovna moć nastavlja da pada. Broj stečajeva raste, firme se zatvaraju ili smanjuju obim poslovanja, što znači manje radnih mesta i veću nesigurnost za sve veći broj ljudi.
Piše: Nina Stojanović
