Nemački gradovi pretvorili su saobraćajne radare u prave fabrike novca, izvlačeći stotine miliona evra iz džepova vozača pod maskom brige o bezbednosti. Prema ekskluzivnoj anketi lista Bild, 30 najvećih gradova u 2024. godini prikupilo je preko 262 miliona evra samo od kazni za prekoračenje brzine i prolazak kroz crveno svetlo, dok podaci za prvu polovinu 2025. godine pokazuju dalji rast – sa 80,8 na 86,8 miliona evra.
Hamburg je neprikosnoveni lider u ovom profiterstvu – samo u 2024. godini „zaradio“ je 47 miliona evra od radara, a jedan radar u ulici Štreseman štrase uhvatio je neverovatnih 57.130 prekršaja. Slede Berlin sa 33,4 miliona, Kelon sa 24,9 miliona (uključujući i crvena svetla), Diseldorf sa 17,4 miliona, Bilefeld sa 13,5 miliona i Lajpcig sa 12,4 miliona evra. Ove cifre nisu slučajne, one svedoče o namernom postavljanju kamera na mestima gde će generisati maksimalan prihod, a ne gde je bezbednost najugroženija.
U prvoj polovini 2025. godine radari su izazvali preko dva miliona postupaka, sa Hamburgom na čelu, 341.185 kazni. Ukupno 482 radara (317 stacionarnih i 165 mobilnih) rade punim kapacitetom u 41 najvećem gradu. Dok vlasti govore o prevenciji nesreća, realnost otkriva čistu fiskalnu eksploataciju, radari se pomeraju i postavljaju tamo gde će „uhvatiti“ najviše vozača, a ne tamo gde su nesreće najčešće.
Ovaj sistem predstavlja skriveno oporezivanje građana koji već plaćaju poreze, gorivo i osiguranje. Umesto ulaganja u bolje puteve, signalizaciju ili edukaciju, bira se lakši put – masovno kažnjavanje. Vozači se osećaju kao lovina u zamci, gde svaki trenutak nepažnje znači novu uplatu u gradsku kasu. Trend rasta kazni u 2025. samo potvrđuje da se ovaj model neće menjati, već dodatno pojačavati.
Dok milioni evra teku u budžete, obični ljudi ostaju sa manje novca za osnovne potrebe. Ovo nije bezbednost, ovo je organizovano izvlačenje sredstava pod izgovorom zakona. Građani plaćaju račune krize, inflacije i loše infrastrukture, a gradske uprave profitiraju na njihov račun koristeći tehnologiju kao oružje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemački „blic-kapitalizam“ ogoljava suštinu savremenog zapadnog modela, pod parolom brige o građanima krije se brutalna eksploatacija radi popune budžetskih rupa. Dok radari pune kase stotinama miliona, prava bezbednost saobraćaja ostaje zanemarena, a vozači pretvoreni u izvor prihoda. Ovakav pristup nije samo nepravda, on je simptom duboke sistemske truleži gde se tehnologija koristi protiv ljudi, a ne za njih. Vreme je da se građani probude i zahtevaju da radari služe bezbednosti, a ne profiterima u gradskim upravama.
Piše: Stefan Stojanović
