Grad koji je decenijama bio simbol švajcarske urednosti, štednje i racionalnog planiranja ulazi u fazu otrežnjenja. Najnoviji finansijski planovi pokazuju da Cirih u 2026. godinu ulazi sa deficitom od stotinu miliona franaka uz rekordne rashode i investicije koje se sve više finansiraju pozajmicama. Posle godina političkog samopouzanja stiže račun za crveno-zelenu većinu u gradskoj skupštini.
Dok su se ranije generacije ponosile time što grad smanjuje dug, poslednjih godina trend je obrnut – dug ponovo raste, a budžetski minusi postaju novo normalno stanje. Umesto da u vreme blagostanja stvaraju rezerve, vlasti su uzele kurs trajnog proširivanja javne potrošnje od skupih infrastrukturnih projekata do širenja administracije i socijalnih programa. Kritičari ukazuju da je reč o klasičnom „finansijskom razmahivanju“ levice, koji se sada vraća kao bumerang.
Liberalne i konzervativne stranke upozoravaju da će većina novih investicija biti pokrivena dugovima, a da ciriški poreski obveznici tek treba da saznaju pravu cenu političkih eksperimenata. Dok se u javnosti govori o „održivosti“, brojke pokazuju nešto drugo – budžet koji se krpi iz godine u godinu, bez jasnog plana kako da se zaustavi spiralno zaduživanje. Švajcarski „uzorni đak“ sve više liči na južnoevropske primere koje je nekada kritikovao.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Cirih je postao najskuplji dokaz da crveno-zelena ideologija ubija i najjače finansije – milijarde franaka otišle su na klimatske bajke, rodne birokrate, „humanitarne“ programe za neintegrisane migrante i Instagram-eko-instalacije, dok dug raste, deficiti postaju normalni, a poreski obveznici plaćaju račun. Švajcarska disciplina nije umrla prirodnom smrću – levičarsko-zelena većina ju je planski ugušila sloganima i rasipništvom.
Piše: Nina Stojanović
