Istoga dana kada je objavljen tekst u „Vestima“ o nevoljama supružnika Nuradina (37) i Amele (33) Papić iz Bačija kod Sjenice, koji žive u hladnoj i oronuloj brvnari i ne mogu da prehrane i obuku svoje tri ćerke, više naših čitalaca sa raznih strana sveta izrazilo je spremnost da pomogne ovoj porodici.
Neki su to istoga dana i učinili, a kako je i obećao, humanitarac i naš saradnik Hido Muratović ekspresno se zaputio u Bačije i Papićima u namirnicama i odeći uručio prvu pomoć u vrednosti od 100 evra.
Vrlo brzo naš čitalac Džemal Cetinjanin iz Amerike poslao je porodici Papić 200 američkih dolara, od Valide Delalić iz Danske stiglo je 200 evra, od anonimne porodice iz Novog Pazara, takođe, 200 evra, a od dobrotvora Sefata Bronje iz Nemačke 100 evra. Još 100 evra porodici je iz svog fonda Ljudske sudbine uručio Hido Muratović.
– Odmah smo kupili šporet na drva koji nam je najviše nedostajao, jer nam je postojeći, star više od dve decenije, mnogo dimio i slabo grejao, mada u kući još nemamo vodu ni kupatilo. Kupili smo i veš-mašinu koju ćemo nekako napuniti vodom sa obližnje česme i odmah aktivirati, kupili smo i tepih da bi nam u kući bilo čistije, a deci toplije, a ako bude novca nabavićemo i nešto od posteljine. Srećni smo i iznenađeni brzom reakcijom dobrih ljudi. Još mnogo dobrotvora nas je zvalo i obećalo nam pomoć, hvala im do neba! Bog neka ih čuva i sreća neka ih prati – poručuje glava porodice Nuradin Papić.
Posebno su se, kako kažu Papići, obradovali poseti našeg zemljaka Mirsa Gašanina koji živi i radi u Berlinu.
– Tekst o nama čitao je u kolima na putu prema Srbiji, čim je stigao u Sjenicu odmah nas je posetio. Želeo je da se na licu mesta uveri koliko teško živimo – naglašava Nuradin.
Da je zaista sve tako, kao što smo pisali, pa i gore, Mirso je potvrdio za „Vesti“.
– Situacija je baš teška. Dolazio sam često u Sjenicu, a nisam znao da se porodica Papić suočava sa ovoliko bolesti, muke i nemaštine. Čim se vratim u Nemačku, okupiću prijatelje i poznanike da pokrenemo akciju i prikupljanje pomoći za izgradnju kuće ovoj porodici. Oni su već nešto pokušavali, ali nisu imali snage i sredstava ni temelje da iskopaju i naliju. Ako bude novca, a vremenske prilike to dozvole, radove bi mogli započeti i ove zime – ističe Mirso Gašanin.
Naglašava da će sandžačko-pešterska dijaspora, a i drugi dobri ljudi sigurno pomoći ovoj porodici.
– Još nije vreme da razmišljamo o kući. Sada nam je najvažnije da priključimo struju i bar delimično rešimo probleme sa vodom. Da deca zimu provedu u toplom i da ne oskudevaju u odeći, obući i hrani. Inače, dve sobice i kupatilo su naš san i naš životni cilj, kada bismo ih izgradili ceo svet bi bio naš. Nadamo se da ćemo uz pomoć Boga i dobrih ljudi poboljšati naš život – priča Amela Papić koja od rođenja najmlađe Anese često pada u depresiju i pije skupe lekove, što je, kako smo već pisali, posledica postporođajnog sindroma.
Kuhinja i kaučevi
Još jedna porodica poreklom iz Novog Pazara, koja živi i radi u Nemačkoj, najavila je skori dolazak u Sjenicu, u posetu porodici Papić i kupovinu nekoliko kaučeva i kuhinje. Iz Austrije je zvao naš čitalac Dragan (prezime poznato redakciji) koji se takođe interesovao kako da pomogne Papićima. On je obećao da će se sigurno uključiti u akciju za izgradnju kuće, ako ona bude pokrenuta.
