Britanska politička elita uspela je da jednu od najbogatijih država sveta dovede do ivice finansijskog sloma, a da pritom gotovo niko ne snosi odgovornost. Dug od 2,6 biliona funti ove godine postao je centralni problem javnih finansija i istovremeno tema prebacivanja krivice između bivše konzervativne i sadašnje laburističke vlade.
Nova kancelarka za finansije Rejčel Rivs najavljuje „ozdravljenje“ kroz otkaze u javnom sektoru, rasprodaju državne imovine i nove namete, uključujući taksu po pređenom kilometru za električna vozila. Istovremeno priznaje da jedna od svake deset funti koje Vlada potroši odlazi samo na kamatu za dug. To je manje ekonomska strategija, a više priznanje da je država zarobljena sopstvenim zaduživanjem.
Prognoze rasta od 1,4% za 2026. i oko 1,5% do kraja decenije za zemlju ekonomskog kapaciteta Ujedinjenog Kraljevstva deluju skromno, gotovo porazno. Poresko opterećenje, koje se penje na rekordnih 38% BDP-a, praktično znači da teret prilagođavanja krize ponovo pada na leđa građana. Najavljeni rast minimalne zarade lako može da ostane samo broj na papiru, jer poslodavci već upozoravaju na talas otpuštanja.
Porodice sa nižim primanjima i mladi radnici prvi osećaju posledice – rast troškova života, smanjenje javnih usluga i neizvesnost na tržištu rada. Dok političke partije razmenjuju optužbe, svakodnevica građana postaje sve skuplja i nesigurnija, a poverenje u ekonomske odluke Londona dodatno slabi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U poređenju sa ovakvim modelom zaduživanja, Srbija za sada vodi umereno konzervativnu politiku javnih finansija. Narodna banka Srbije očekuje rast od 2,1% u 2025. i 3,5% u 2026. godini uz stabilan dinar i kontrolisan nivo duga. Što znači da je domaća ekonomija bez problema, osim onih političke prirode nametnutih od strane zapada, ali gledano iz perspektive britanske krize, očuvanje makroekonomske stabilnosti ostaje jedan od retkih oslonaca poverenja građana u sopstvenu državu.
Piše: Stefan Bogdanović
