Čitanje je užitak. Osetili su to mnogi, a na tome rade i učiteljice naše dečice u rasejanju. O čitanju već decenijama vodi računa i Kulturni centar Srbije u Parizu u kom ljubitelji knjige sa veoma lepo i moderno sređenih polica mogu da proberu željeni štivo. U poslednje vreme, u trku za prikupljanje i množenje knjiga uključila se i Crkva Svete Petke iz pariskog gradića Bondi. Tamošnji fond nedavno je obogatio Dejan Bogdanović, bibliotekar u penziji, darujući svoje veoma retke knjige poznatih srpskih pisaca sa originalnim posvetama autora.
Dejan za „Vesti“ kaže:
– Istakao bih jednu istinu: pre se pročita posuđena nego kupljena knjiga, zato mi ovako angažovano radimo na otvaranju naših dijasporskih biblioteka. Iskreno, ja najviše volim školske biblioteke. Postoji izreka: „Nijedna škola nije dobra iz koje učenik izađe sit“, što bih ja preveo: „Deco, knjigama ublažujte svoju glad!“.
Počelo legatom Milovanovića
Ideju o formiranju biblioteke u Bondiju među naše ljude je „ubacio“ Nenad Milosavljević, nekadašnji nastavnik dopunske škole, a u toj maloj bogomolji prvi fond knjiga napravila je, a potom i obogatila, porodica priznatog i cenjenog vajara Momčila Milovanovića koji je 2013. preminuo u 93. godini. Supruga Ute, Nemica neraskidivim lancima srca vezana za Srbe, predala je Crkvi Svete Petke 740 srpskih knjiga i tim dobročinstvom i poklonom hramu otvorila puteve za oplemenjivanje srpskih žitelja pariskog predgrađa Bondi, kao i svih susednih mesta u kojim neugasivo plamti ljubav prema matici i veri pravoslavnoj.
Zahvaljujući legatu porodice Milovanovcić, od brojnih Mominih knjiga, primljenih u januaru 2017. godine, prostorije u okviru bogomolje u Bondiju pretvorene su u bibilioteku.
– Uz posredovanje profesora Dejana Bogdanovića, razumevanje i širokogrudu pomoć protojereja Zzeljka Simonovića, starešine hrama, uz predan rad i donaciju naših stolara Slobodana Ivanovića i Milana Milojčića, urađene su police za biblioteku. Veliki učinak imali su i đački roditelji, kao i drugi dobrotvori i volonteri, pomagali prilikom izvođenja građevinskih radova, bojenja polica, transporta knjiga i tokom obavljanja signature. Tako nas je knjiga okupila, ujedinila, a posledično nam dušu nahranila – gotovo „zaljubljeno“ u ovu crkvenu biblioteku govori Milija Jevremović, nastavnica dopunske škole.
Ona je vršeći popis, svaku knjigu provukla kroz svoje prste.
Ne mogu bez matice
Učiteljici Miliji se pre mesec dana javio profesor Dejan Bogdanović i učinio gest za divljenje.
– Iako u penziji profesor Bogdanović nastavlja da daje podršku radu Srpske dopunske škole, pa nam daruje i svoje knjige. Ovaj put je poklonio veoma retka dela poznatih srpskih pisaca sa originalnim posvetama autora. Na početnim stranama pojedinih knjiga nalaze se posvete velikih srpskih stvaralaca poput Milorada Pavića, Desanske Maksimović i drugih – nabraja nastavnica Milija.
Ona je posetila Bogdanoviće, bračni par darodavaca, časkom su knjige prešle iz ruke u ruku, uzgred su razmenili ideje, iz prve ruke čula je Milija i poneku anegdotu o velikanima pisane reči.
Stigavši iz Prijepolja, Dejan Bogdanović od 1956. godine je žitelj Pariza. Bio je predavač u Školi orijentalnih jezika, a istovremeno je vodio persijsko odeljenje biblioteke.
– Ja, stvarno ne mogu bez matice. Dugo sam sarađivao sa časopisom „Zavičaj“, a u dva navrata vodio sam grupu Francuza u obilaske manastira Studenica, Mileševo, Sopoćani, Gračanica, Visoki Dečani. Bili smo i u Pećkoj patrijaršiji, mnogo smo razgovarali sa monahinjama i monasima. Kakvo je to bogatstvo! Više puta sam išao u Ćupriju koja je najvažniji centar za proučavanje srpskog nadrealizma – kaže profesor Bogdanović.
Dragulji pisane reči
– Knjige koje smo dobili od Bogdanovića već su razvrstane, popisane i sada je biblioteka u okviru Crkve Svete Petke pravi dragulj naše škole. Neizmerno smo ponosni što je fond knjiga sve bogatiji zahvaljujući ljudima plemenitog srca i poštovaocima srpske književne baštine. Zahvaljujući njima došli smo do 1.000 ekskluzivnih primeraka srpske književnosti i kulture. Fond biblioteke nastavlja da se razvija zajedničkim radom nekadašnjih i novih nastavnika dopunske škole, a ja bih izdvojila, na prvom mestu, zalaganje kolege Nenada Milosavljevića, ipak je on pokrenuo otvaranje biblioteke – kaže nastavnica Milija.
Knjige se mogu iznajmiti u biblioteci svakog dana, izuzev ponedeljkom, u terminima kada je otvorena Crkva Svete Petke. Biblioteka je otvorenog tipa, a učlanjenje je besplatno.
U KCS i štivo za decu
U narednom periodu, uz postojeću bogato opremljenu bibilioteku za odrasle Kulturnog centra Srbije u planu je, na istom mestu i otvaranja školske bibilioteke.
– Ministarstvo prosvete Srbije doniralo je knjige, pa će ova biblioteka početi da radi uz odobrenje i podršku rukovodilaca Kulturnog centra Srbije – najavljuje Milija Jevremović.
Mnogo je zaslužnih
Dejan Bogdanović dodaje da je u planu otvaranje još jedne biblioteke.
– Dogovoreno je da se u Sansu, 130 kilometara udaljenom od Pariza, gde je nastanjena brojna srpska kolonija, otvori naša biblioteka. Deo mojih knjiga biće prebačen u taj gradić.
On je sa mnogo sete pričao o Momčilu – Momi Milovanović, prijatelju i vajaru, njegovoj supruzi Uti i njihovom porodičnom poklonu od 740 vrednih i većinom ćirilićnih knjiga. Pominje i druge zaslužne.
– Sa zahvalnošću bih pomenuo i Ivanku Zazu Dalmas, suprugu preminulog Luja Dalmasa, koji je nosio epitet „viteza pravde i istine“. Luj je bio osnivač biltena „Balkan info“, svojevremeno je 1948. godine, uradio prvi intervju sa Titom. Njegova supruga Ivanka je 300 brojeva biltena „Balkan info“ poklonila biblioteci. Veliku ulogu obavlja i naš Ćole Majne, nesebično nam pomaže gde god treba – nabraja Dejan.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
