Hašim Tači, čovek kojeg je jednom Džo Bajden proglasio „Džordžom Vašingtonom Kosova“ sada se nalazi u pritvorskoj ćeliji u Hagu, optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali se sada postavlja pitanje da li će mu izabrani predsednik SAD pomoći, piše Boston Herald.
Tači je proamerički predsednik Kosova, koji je podneo ostavku 5. novembra, a potom je prebačen u Hag, Holandija, i odveden u pritvor, na suđenje u Specijalnom sudu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, za dela tokom kratkog i okrutnog rata.
Sumnja se da je Tači počinio ove zločine dok je komandovao OVK u pobuni i žestokoj borbi protiv Srbije 1998-2000 koju su podržale SAD. U to vreme na njega se gledalo kao na heroja koji se borio za slobodu i protiv tiranije.
Tačijevi neprijatelji upozorili su da će se otcepljeno Kosovo od Srbije na kraju pripojiti Albaniji i formirati veliku Albaniju. To se nije dogodilo, a možda se, dodaje se, neće ni dogoditi sada kada je pao Tači, koji se za to zalagao.
Kako se navodi u tekstu „OVK je formirana nakon što je pokojni predsednik Srbije Slobodan Milošević pokušao da etnički očisti Kosovo od muslimanskih Albanaca, ubijajući mnoge od njih i prisilivši stotine hiljada da pobegnu kako bi spasili živote u susednu Albaniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru“.
Miloševićeva odluka da „prisili građane Kosova da pobegnu iz domovine“ dovela je do bombardovanja Srbije od strane Bila Klintona, koga su podržavali Bajden i NATO kojim dominiraju SAD.
Bajden, koji je tada bio u Senatu, učestvovao je donošenju rezolucije kojom su se odobrili vazdušni napadi na Srbiju. Bombardovanje i pretnja ulaskom američkih borbenih snaga da uđu u bitku – spremni američki helikopteri „Blackhawk“ i „Apache“ na nekoliko lokacija u Albaniji, navodi se u tekstu, „bacili su Miloševića na kolena i učinili da Kosovo postane nezavisna celina, poput republika bivše Jugoslavije“.
Milošević je uhapšen 2001. godine i optužen za ratne zločine u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu tokom raspada Jugoslavije. Preminuo je u zatvorskoj ćeliji u Hagu 2006. godine tokom suđenja.
SAD su u to vreme Tačija i OVK opisivale kao „dobre momke“ u borbi protiv Miloševića. Nema sumnje, kako se navodi, da su zverstva počinjena na obe strane.
Kritičari tvrde da su optužnice pokušaj prekrajanja istorije izjednačavanjem Kosova kao žrtve sa Srbijom. To je kao da optužimo zajedno SAD i Japan za podmukli napad Japana na Perl Harborv, dodaje se u tekstu.
Tači, koji je živeo u Švajcarskoj, vratio se na Kosovo kada su izbile prve borbe i na kraju postao komandant OVK. Po završetku borbi, uspeo je da postane prvi premijer nezavisnog Kosova. Za predsednika je izabran 2016. godine.
Bajden, koji nije stranac za Kosovo, ojačao je ranije veze kada je 2001. godine sa sinom Boom Bajdenom posetio ratom razoreno Kosovo i prvi put se sreo sa Tačijem. Bajdenovi su otišli u kamp „Bondstil“, glavnu američku bazu u sastavu Kforaa, odnosno NATO-ovih mirovnih snaga.
Bo Bajden je volontirao kao savetnik novog kosovskog pravnog sistema, a Džo Bajden, koji je tada bio u Senatu, ga je pratio.
Bajden se kao potpredsednik ponovo sastao sa premijerom Tačijem u Vašingtonu 2010. godine i tada je izrekao poređenje sa Džordžom Vašingtonom.
Zatim je 2016. godine Bajden, još uvek potpredsednik, ponovo posetio Kosovo. Ovoga puta povodom emotivnog događaja, imenovanja nacionalnog – koji vodi do baze „Bondstil“ po Bou Bajdenu, koji je umro od raka 2015. godine.
Tači, kao predsednik, odigrao je ključnu ulogu u preimenovanju puta i izgradnji spomenika Bou Bajdenu. U dirljivoj izjavi, Bajden je pohvalio Tačija što je pokazao „veliku hrabrost“ u donošenju demokratije na Kosovo.
Sada, Bajden odlazi u Belu kuću, a Tači na suđenje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
