Ustav ključ za opstanak

Srpska 28. februara obeležava 32-godišnjicu donošenja njenog Ustava, dokumenta koji u Banjaluci označavaju ključnim za nastanak i opstanak Republike. Nakon što je 9. januara 1992. godine proglašena Republika srpskog naroda u BiH, ugledni srpski pravnici su odmah pristupili pisanju i njenog ustava. Najistaknutiji među njima bili su Radomir Lukić i pokojni Gašo Mijanović. Na sednici Skupštine srpskog naroda BiH 28. februara 1992. jednoglasno je usvojen prvi Ustav na temeljima Deklaracije o osnivanju od 9. januara. Taj dokument je garantovao punu ravnopravnost i jednakost naroda i građana Republike.

Najviši pravni akt Republike Srpske, koji je uz određene amandmane i danas na snazi, donet je pre izbijanja tragičnih sukoba u BiH, ali i pre održavanja referenduma o nezavisnosti BiH. Podsetimo, taj referendum je održan je 29. februara i 1. marta nakon jednostrane odluke Muslimana i Hrvata, odnosno bez učešća Srba.

Predsednik Vlade RS Radovan Višković je ocenio da je donošenje Ustava jedan od ključnih trenutaka u istoriji srpskog naroda na ovim prostorima. Višković je istakao da su tada postavljeni politički okvir i temelj za demokratsko uređenje društva, čime je jasno izražena želja srpskog naroda za slobodom, ali je i garantovana puna ravnopravnost i jednakost naroda i građana Srpske.

– Za nas je 28. februar od izuzetne, istorijske važnosti, dan kada je u osvit tragičnog ratnog sukoba kojeg Srbi niti su hteli niti započeli utvrđeno naše pravo da samostalno odlučujemo o sopstvenoj sudbini. Tog, pokazaće se kasnije, sudbonosnog datuma naslućivali smo da će, već za par dana na nelegitimnom referendumu 1. marta, biti precrtana volja celog jednog naroda, a da će zemlju uvesti u tragičan sukob i stradanje nezamislivih razmera – naglasio je Višković.

Deklaracija o proglašenju Srpske i donošenje Ustava desilo se, stalno to ponavljaju zvaničnici iz Banjaluke, pre nego što je BiH proglasila nezavisnost i pre nego što su počeli ratni sukobi na njenoj teritoriji. Osim toga, politikolozi ukazuju da je Ustav Srpske stariji od današnjeg Ustava BiH koji je napisan u Dejtonu tri i po godine kasnije.

– Istorijski posmatrano, da nije bilo 28. februara, a pre toga i 9. januara 1992, ne bi bilo ni Dejtonskog mirovnog sporazuma. Pitanje je i šta bi bilo i sa Srbima u BiH jer oni u njoj mogu samo opstati ako imaju svoju državnost – ocenio je univerzitetski profesor Srđan Perišić.

Novi akt na čekanju

U odnosu na prvobitnu verziju, Ustav Republike Srpske pretrpeo je brojne izmene. Pojedini pravnici su ranije ukazivali da je amandmanskim delovanjem praktično narušeno „biće“ prvog Ustava i da je zato potrebno doneti potpuno novi akt koji bi bio u skladu sa današnjim vremenom. Iako su postojale neke političke inicijative za donošenje novog Ustava Srpske, tom poslu se još nije ozbiljno pristupilo.