Između 100.000 i 120.000 Srba koji trenutno žive i rade u dijaspori, a do rata su živeli u Federaciji BiH, preti da ostanu bez svoje dedovine. Ukoliko bi se računala minimalna cena od samo dva evra po kvadratu, Srbima bi na ovaj način bilo oteto čak 16 milijardi evra!
Ovaj alarmantan podatak za „Vesti“ iznosi predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH Đorđe Radanović.
– Prema popisu iz 1991. godine na prostoru Federacije je živelo 541.000 Srba i čak 32 odsto zemlje je pripadalo Srbima. Danas ih je u Federaciji tek oko 55.000, a najmanje 400.000 ima ozbiljnih problema da zaštiti svoja prava, a posebno kada je reč o zaštiti imovine jer na osnovu člana 58 Zakona o stvarnim pravima FBiH svi koji koriste duže od 20 godina tuđu imovinu ostvaruju pravo vlasništva nad tom zemljom. Nažalost, mnogo Srba, posebno onih u dijaspori o ovome pojma nema i najverovatnije će ostati bez svoje dedovine – ističe Radanović.
Kako bi se to sprečilo Republika Srpska od septembra započinje veliku akciju upoznavanja svoje dijaspore o mogućnostima da zaštite svoja prava. Istovremeno, u ovu akciju se uključila i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije. – Srpska će ovu akciju pokrenuti preko svojih Predstavništava, ali njih je svega desetak i za širu akciju nam treba pomoć Srbije, odnosno Uprave za dijasporu koja ima daleko više mogućnosti da se obavesti što više naših zemljaka u inostranstvu – kaže Radanović.
On objašnjava da je situacija već u ovom trenutku krajnje alarmantna i kao primer navodi situaciju u Srednjebosanskom Kantonu i Donjem Vakufu koji je do rata bio gotovo etnički čisto srpski, a danas je u njemu slovom i brojom – desetak Srba.
– Najveći problem je što se najveći deo zemljišta u ovoj opštini službeno vodi ili kao „nenaseljeno“ ili su ga zauzeli muslimani. Prema novom zakonu, svi koji su nelegalno koristili srpsku zemlju na kraju će je legalno preuzeti. Na žalost, na teritoriji Federacije je 163 naselja koji su prema popisu iz 2013. godine bila potpuno prazna, a prethodno su bila čisto srpske sredine. Kada ovome dodate podatak da su u mnogim sredinama u Federaciji Srbi čini 20, 30 ili 40 odsto stanovništva, a danas ih uopšte nema, tada će vam biti jasna razmera otimačine koja će uslediti – poručuje Radanović. O ovom problemu, krajem juna je u Beogradu održan sastanak sa Arno Gujonom, direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije. Gujon je najavio da od septembra kreće kampanja za zaštitu imovinskih prava Srba iz Federacije BiH.
– Želimo da to podignemo na što viši nivo zato što se pod izgovorom usklađivanja zemljišnih knjiga vrši se neka vrsta otimanja imovine koja pripada srpskom narodu. Problemi Srba u regionu su mnogobrojni, diskriminacija, govor mržnje, otimanje kuća, napadi – istakao je Gujon.
Kancelarije za pravnu pomoć
Đorđe Radanović apeluje na sve Srbe koji su do rata živeli u Federaciji da se jave u neku od Kancelarija za stručnu pravnu pomoć.
– Reč je o besplatnoj pravnoj pomoći građanima u okviru RUGIPP-a. Te Kancelarije su otvorene u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku. Takođe, građani mogu da se jave i bilo kojoj podružnoj jedinici Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) gde će ostaviti podatke, a kontaktiraće ih neko od pravnika koji se bavi zaštitom imovinskih prava lica iz FBiH – pojasnio je Radanović.
Netransparentnost
Radanović objašnjava da je harmonizacija zemljišnih knjiga i katastara u FBiH počela 2014, a da se odbija potpuno netransparentno što je i najveća opasnost po sve one Srbe koji su u dijaspori.
– Jedna evidencija poseda se vodi u katastru u kome su zavedeni posednici zemlje, a druga je evidencija zemljišnih knjiga koja se obavlja u opštinskim sudovima u Federaciji. Međutim, harmonizacija te dve evidencije je potpuno netransparentna. Naime, prilikom uspostavljanja i zamene zemljišnih knjiga u FBiH objavljuje se oglas u službenom listu Federacije i oglas u dva dnevna lista, jedan dnevni list iz Sarajeva drugi dnevni list iz Mostara. Kako će neko ko živi u Nemačkoj ili Australiji da to sazna – pita Radanović i dodaje da je dodatni apsurd što u članu 71. Zakona o zemljišnim knjigama FBiH stoji da će „sud obavestiti sve njemu poznate osobe koje imaju pravni interes na nekretninu“.
– Međutim, u praksi, niko nikada nije dobio taj pismeni poziv – ističe Radanović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
