Slatko od snova i ruža

Lili marlen, don žuan, simpatija, hokus-pokus i brojne druge sorte polianti, čajevki, grmolikih i ruža penjačica i puzavica, očaravaju svojom lepotom i mirisom u rasadniku ruža „Nedeljković“ u selu Ribare kod Jagodine. Uzgajaju ih već gotovo pola veka. Nekada su godišnje proizvodili po 65.000 sadnica, ali je raspadom bivše Jugoslavije smanjeno tržište, pa sada uzgajaju po desetak hiljada. Polovinu Goran i njegova supruga Biljana prodaju kao sadnice, a od druge polovine njihov sin Aleksandar priprema slatko i džem.

Predah i zadovoljstvo

– Prvi zasad ruža 1972. godine formirao je moj pokojni otac Dragoljub, nastavnik biologije i hemije. Prvo sam radio jer me otac terao, pa onda je došlo nesrećno vreme inflacije i tada sam radio jer sam morao, tako nam je porodica preživela, a sada zaista uživam dok radim sa ružama. Uglavnom prodajem preko interneta i šaljem brzom poštom svuda po Srbiji. Dok je otac bio živ prodavao je ruže po celoj Jugoslaviji, a moji kupci kupuju po nekoliko desetina ruža. Više volim 100, 200 malih kupaca, nego jednog velikog. Mogao bih i da prodajem po bivšim republikama, ali je papirologija previše komplikovana, pa se ne isplati – iskren je Goran, diplomirani inženjer elektrotehnike, zaposlen u jednoj privatnoj firmi, kome pomaže supruga Biljana, takođe diplomirani inženjer elektrotehnike, koja je šef kontrole u Fabrici kablova u Jagodini.

Goran je ponosan što je njegov otac prvi u selu počeo da uzgaja ruže, jer je Ribare sada postalo poznato po ružama. Mnogi su, veli, počeli jer su odmah računali koliko će da zarade, a nisu znali koliko je truda potrebno uložiti u njihov uzgoj. Rasadnik može samo da bude dodatak kućnom budžetu, ali od njega ne može da se živi. Naš sagovornik priznaje i da mu rasadnik pruža neopisivo zadovoljstvo. Pošto je na poslu čitav dan sa ljudima, popodne u njemu zaboravi na sve probleme.

Branje rano izjutra

Njegov sin Aleksandar, koji kao protetičar za slušne aparate radi u jednoj beogradskoj firmi, otišao je nekoliko koraka ispred. On uzgaja samo jednu vrstu ruža – rosa damascena
, ružu iz Damaska, staru sortu ukrasnih ruža, koja je jestiva i koju su ljudi od davnina koristili kao hranu ili za spravljanje melema. Od nje je napravio brend „rosa gusto“ (ukus ruže). Proizvodi slatko od latica ruža i džem od latica ruža i malina. Proizvodi su dobili deklaraciju, prošli su sve analize, a prostorije u kojima se spravljaju opremljene su po HASAP-u.

– Ruže smo brali krajem maja i to rano izjutra, kada je najbolja iskorišćenost, a miris latica najintenzivniji. Ako bi se brale kasnije, moralo bi da se ubere trećina više latica da bi mogla da se izvuče nota, koju imaju jutarnje latice. Onda smo svaku laticu ručno odvojili i skladištili – kaže Aleksandar i dodaje da od 5.000 komada ruža može da napravi tonu i po do dve slatka i džema.

Precizan recept

– Što se tiče pripremanja slatka, mnogi mogu da ga naprave i na „smederevcu“, ali neće imati tu teksturu i aromu. Koristim isključivo prirodne sastojke. Sve mora da bude tačno u minut, da se kuva na određenoj temperaturi i to u šerpama od različitog materijala. Za kilogram slatka, zavisno od veličine, treba sedamdesetak cvetova, dok je za sok potrebno pedesetak, pošto se iz njih izvlače miris i ukus, a ne pulpa od latica kaže Aleksandar.

Onda dodaje da slatko od cele latice ruža najviše podseća na ratluk od ruža, a tekstura na mešavinu slatka od dunja i smokava. Najveći izazov ovog ambiciznog i kreativnog mladića bio je da nađe način da latice opstanu godinu dana, da bi uvek mogao da ima svežu sirovinu. Tu caku mu je prodao tehnolog hrane. Pošto ne zna da li će se više tražiti slatko ili džem, a kako imaju i rok trajanja, on najpre sačeka porudžbine, pa onda pravi ove ekskluzivne delikatese.

Spreman za izvoz

– Procedura za pravljenje slatka traje sat i po i tačno se zna koji se sastojak kada ubacuje. Slatko se povremeno meša drvenom varjačom, ali se latice ne raspadaju. Potom ga pasterizujem. Sve prostorije sam uradio po HASAP-u, da bi, ako posao zaživi, mogao i da izvozim – kaže Aleksandar Nedeljković.

Dar za svatove

– Slatko i džem uglavnom prodajem ekskluzivnim hotelima za palačinke, slatki suši sa nutelom i bananom, koji se preliva slatkom od ruža, ili se služe u teglicama za doručak. Doduše, leto nije vreme za ove poslastice, a meni nisu cilj trgovinski lanci, ni marketi. Pre pandemije mi je odlično krenulo, onda je posao stao, ali je ove godine već bolje. U Beogradu je pre pandemije bila pomama za džemom u teglicama od 30 mililitara, koje su mladenci delili svatovima – ponosno će Aleksandar dodajući da se oprobao i u spravljanju sokova od latica ruža, da je proizvod dobar i da već postoji potražnja za njim.