EU samu sebe razgrađuje projektima o članicama drugog reda

Proces razgradnje Evropske unije je počeo još izlaskom Velike Britanije iz te organizacije tako da ona nema neki pravi osnov da govori o proširivanju. Ovo što sada pokušavaju to je samo neka slamka spasa onih globalističkih centara moći koji još uvek vladaju tom krnjom evrokontinentalnom unijom.

Ovo je mišljenje dr Aleksandra Lukića na ponovne naznake da bi EU zemlje Zapadnog Balkana mogla da primi kao članice drugog ili trećeg reda, bez prava odlučivanja ili veta.
Zaštita od Rusije i Kine

Lukić napominje da Evropska unija nema političku budućnost i da će se najverovatnije razgradnja, započeta izlaskom iz nje Velike Britanije, nastaviti.

“Evropska unija očigledno ne želi da nas primi kao punopravne članove, iz različitih razloga, a u isto vreme, istina je, ne želi da ostavi ovaj prostor Rusiji i Kini da imaju veći uticaj, ili da imaju isti uticaj kao što ga imaju i sada. Na taj način, oni zapravo žele istovremeno i da oslabe uticaj Rusije i Kine na ovom prostoru,” ističe Lukić.

Lukić objašnjava da članstvo u EU podrazumeva da su sve države članice ravnopravne, a to znači da imaju ista prava, iste obaveze itd.

“Ukoliko bi neka država bila primljena u članstvo, a da nema ona prava koja imaju ostale članice, onda bi ona bila u neravnopravnom pravnom položaju i zbog toga ne bi onda moglo da se zove članstvo, već bi moralo da se zove nekako drugačije,” smatra on.

EU je već krnja

Lukić primećuje da se sve vreme nekako prenebregava činjenica da je Evropska unija izgubila jednog takvog člana kao što je Velika Britanija čime je automatski oslabila.
“Mi treba da odigramo politički ispravno, jer ne treba ni ranjenu zver dirati, iritirati. Dakle, EU je kao ranjena zver, ta krnja, evrokontinentalna unija. Ona se dalje razgrađuje, to je moja teza, i zbog toga treba i govoriti o krnjoj Evropskoj uniji. Mogu se različiti izrazi pomenuti, ali mislim da izlaskom Velike Britanije Evropska unija više nema pravo tako da se zove, niti da se govori o procesu proširivanja, jer to je za Evropsku uniju nenadoknadiv gubitak što se tiče njenog opstanka. Takođe, o značaju Evropsku unije govori i to što ima službeni jezik engleski, a nikome u toj organizaciji engleski nije maternji jezik,” kaže on.

Pitanje KiM sve vreme lebdi u vazduhu

Nama s druge strane odgovara, smatra Lukić, na primer, ukidanje granica, veće tržište za privrednike i ako postoji takva ponuda, to je dobro za nas ali bi trebalo nekako pregovarati.
“Srbija treba da gleda svoje interese i ako ta ponuda, ako uopšte postoji, podrazumeva ukidanje granica, neke ekonomske interese, carine koje bi odgovarale našoj zemlji, onda bi takvu ponudu trebalo prihvatiti, ali prema mom mišljenju, pod uslovom da se to ne zove članstvo. Evropska unija očigledno ne želi nas da primi ili ne može nas da primi, a svakako pored svega toga postoji i problem Kosova i Metohije. Dakle, iako bi nas primili u to neravnopravno članstvo, pitanje je u kojim granicama bi nas primili. A to pitanje sve vreme lebdi u vazduhu,” zaključuje Lukić.

Plan o nepotpunom prijemu članica Zapdnog Balkana i u etapama nije nov, a prvi put je pomenut pre deceniju u jednoj od analaiza Amerike za Zapadni Balkan. Naime, u pomenutoj analizi se na neki način zahteva od EU da stavi pod svoje okrilje Zapadni Blakan kako bi taj deo sveta zaštitila od prodora uticaja pre svega Riusije ali i Kine. Amerika je tada bila ubeđena da države tog regiona neće moći do tada predviđene 2020. godine da ispune sve zahteve EU.

U EU nije baš bilo preterane radosti za prijem novih članova po bilo kojoj šemi, jer se već tada gušila sa državama koje je primila 2004/07. godine jer su neke od njih “pale na grbaču” jačim državama EU. Zato se sada planovi dalje razrađuju sa projekcijama o članicama prvog, drugog i trećeg reda, ali zasad sve ostaje u briselskim kuloarima – konkretnog predloga nema.