Srpska baština bogatstvo Tićina

Srbi i Švajcarci su nedavno u Luganu, kanton Tićino, podelili jedan dan posvećen srpskoj kulturi i velikanki poezije Desanki Maksimović. Udruženje koje nosi ime slavne pesnikinje organizovalo je manifestaciju „Dani srpske kulture – Desankini dani“, koja je bila bogata raznovrsnim sadržajima.

Marija Miladinović, predsednica Srpskog kulturnog udruženja „Desanka Maksimović“, vidno je zadovoljna ishodom manifestacije.

– I ove godine smo uspeli da iznenadimo publiku raznovrsnim programom, od slikarstva, književnosti, folklornog programa, do nastupa talentovanih Sofije i Damjana koji su muzičkim umećem upotpunili „Desankine dane“. Par sati pravog uživanja, buđenja srpske baštine u malom Luganu – izjavila je za „Vesti“ Miladinovićeva.

Bogat kulturno-umetnički program na otvorenom, na platou ispred zgrade Opštine Lugano Paradizo, počeo je himnom „Bože pravde“ i švajcarskom himnom koju je pevala Sofija Vukić. Folklor, pesma i stihovi predstavili su Desanku Maksimović na najlepši i najdostojanstveniji mogući način. Program je pred radoznalom i pažljivom publikom vodila Aleksandra Zeković.

U prvom redu sedeo je predstavnik Ambasade Srbije iz Berna Stefan Zlatanov sa suprugom Alom, Ruskinjom iz Sankt Peterburga. Zapali su za oko Švajcarcima koji su ih komentarisali rečima:

„Divni, lepi, mladi, elegantni i dostojanstveni.“ Slušajući te komentare, Srbi su bili posebno ponosni.

Stefan Zlatanov, treći sekretar u Ambasadi, zahvalio je domaćinima na pozivu.

– Zaista mi je velika čast da prisustvujem ovom događaju, uvek volim da posetim Tićino. Od 150.000 Srba koji žive u Švajcarskoj, naši državljani u Tićinu su se odlično integrisali u švajcarsko društvo, ali su savršeno uspeli da sačuvaju nacionalni identitet, a i dalje neumorno rade na njegovom očuvanju, što upravo dokazuje i potvrđuje ovaj današnji kulturno-umetnički događaj. Pohvalno je što neguju srpsku kulturu i čuvaju jezik i svoju decu uče maternji jezik, što je od izuzetnog nacionalnog značaja. Srpska kultura se ne sme zaboraviti, niti zapostaviti u inostranstvu. Zadatak Ambasade i Konzulata pre svega je da o tome brinu, što mi to i činimo, a u tome imamo pomoć i podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu – istakao je Zlatanov.

Njegove reči potvrdili su učenici srpske Dopunske škole recitujući pesme Desanke Maksimović, a potom i folklorni ansambli domaćina, Udruženja „Sveti Sava“ iz Belincone i lokalnog švajcarskog udruženja Gruppo canzoni e Costumi Ticinesi.

– Naša saradnja na očuvanju srpske kulture i tradicije sa SKU „Desanka Maksimović“ je plodonosna i uvek smo tu kad zatreba. Imaju sve pohvale od nas za odličnu organizaciju i zahvaljujemo im na toplom gostoprimstvu. Veoma mi je žao što nismo mogli da dođemo u većem broju zbog obaveza dece u školi, ali smo naravno ispoštovali naše komšije i dobre prijatelje – navodi Željko Milićević, predsednik udruženja iz susedne Belincone.

Karlo Monti, predstavnik udruženja Gruppo canzoni e Costumi Ticinesi, ističe da je ova manifestacija potvrda saradnje i suživota dva naroda u kantonu Tićino.

– Vrlo rado se sećam gostovanja sa svojim udruženjem u Srbiji. Bili smo u Despotovcu na folklornom festivalu – rekao je Monti za „Vesti“.

Posle nastupa folkloraša, a na oduševljenje i burne aplauze svih prisutnih na platou, svečanim defileom predstavljene su švajcarske i srpske narodne nošnje.

Naše sunarodnice bile su vredne i pre manifestacije. Razne pite i kolači krasili su stolove koji su bili postavljeni na platou ispred zgrade opštine, pa su Švajcarci imali priliku da upoznaju i srpsku kuhinju.

Na kraju programa uručeni su prigodni pokloni učesnicima manifestacije.

Fine niti rodoljublja

Deo manifestacije u Luganu bilo je i predavanje Jelene Mitrović, nastavnice srpske Dopunske škole koja je pričala o životu Mileve Marić Ajnštajn. Ona ima samo reči hvale za domaćine na pripremi i realizaciji programa.

– Za mene je ovo bio praznik lepe srpske reči, melodije, igre i druženja raznih generacija na jednom mestu. Posebno priznanje Mariji Miladinović, Zorici Simonović i koleginici Nataši Malešević koje su s velikim entuzijazmom uspele da nas okupe i da svako od nas bude deo zajedničkog mozaika. Nadam se da će nas sledeće godine biti još više. Najlepše hvala i u ime mojih učenika i njihovih roditelja iz Altdorfa u kantonu Uri koji su svi došli da proslave lik i delo naše Desanke Maksimović i isprate ostale brižno pripremane i uklopljene sadržaje. Velika je čast biti deo manifestacije satkane od finih niti ljubavi, prijateljstva, rodoljublja. Odzvanjali su srpski jezik i pesma u „tuđem kraju“ koji je postao i naš. Čuli smo i našu i švajcarsku himnu, stihove na oba jezika, videli igre dva naroda, s jednim ciljem i saznanjem da dobro u nama pobedi, da negujemo svoje i cenimo tuđe, da je lepota u razumevanju i raznolikosti – nadahnuto je za „Vesti“ istakla učiteljica Jelena Mitrović.

Poezija i na ruskom

Gošće manifestacije bile su pesnikinje Rada Rajić Ristić iz Vićence i Tatjana Dujović Pavlović iz St. Galena, koautorke zbirke „Komad neba“. Razgovor sa gošćom iz Vićence vodila je Zorica Simonović, do prošle jeseni predsednica SKU „Desanka Maksimović“. Čitane su rodoljubive i antiratne pesme. U čast Ruskinje Ale, supruge Stefana Zlatanova, pesnikinja iz Italije na ruskom je pročitala jednu od pesama iz zbirke.

Tatjana Dujović Pavlović je doputovala sa suprugom Vladanom i oboje su oduševljeni atmosferom.

– Kao što nijedno prijateljstvo nije slučajno, tako je i ovaj susret dugo iščekivan i priželjkivan. Posebno sam ponosna na to što je Radina i moja knjiga promovisana na dan kada oživljavamo uspomene na našu veliku pesnikinju Desanku Maksimović. Ljubav prema poeziji i otadžbini je ono što razara i ruši sve granice. Dok god takva ljubav živi u nama, okupljaćemo se i organizovati ovakve predivne susrete – izjavila je ponosno Tatjana, pesnikinja i profesor srpskog jezika i književnosti.

Toplina otadžbine

Deo Dana srpske kulture bila je i izložba dela pokojnog akademskog slikara iz Novog Sada Zorana Grmaša. Grmaš je pet godina proveo na usavršavanju u Italiji, gde sada živi njegova sestra Borka. Ona je pre nekoliko godina uspostavila kontakt sa udruženjem iz Lugana i tako je nastala ideja o izložbi koja je sada realizovana.

– Rad mog brata u oblasti likovne umetnosti me mnogo podseća na rad Desanke Maksimović u oblasti poezije, jer su bili autentični i verni nekom svom načinu pokazivanja umetnosti. „Desankini dani“ ovde u Luganu su veoma važni u očuvanju i razvoju naše kulture i umetnosti, pogotovo u inostranstvu, da i mi osetimo toplinu naše otadžbine kroz reči, pesmu i igru, što u Italiji nismo pronašli, bar u mojoj blizini u Varezeu toga nema – rekla je Borka Grmaš.