Predlog Ursule fon der Lajen o zidu od dronova, koji bi pomogao u zaštiti Evrope od Rusije, sada se suočava sa skepticizmom i Francuske i Nemačke.
– Oprezan sam prema (takvim) terminima. Stvari su malo sofisticiranije i kompleksnije – rekao je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima pre sastanka sa liderima EU u Kopenhagenu, ukazujući na svoje hitnije odbrambene prioritete.
– U stvarnosti, potrebni su nam napredni sistemi upozoravanja kako bismo bolje predvideli pretnje, potrebni su nam evropski kapaciteti za dugometnu vatrenu odbranu i potrebni su nam sistemi zemlja-vazduh odbrane i protiv dronova – rekao je on.
Poslednjih nedelja, dronovi su narušili vazdušni prostor Poljske, Rumunije, Danske i Norveške, a Evropa je u mnogim slučajevima krivila Rusiju. Ti incidenti dali su novi zamah takozvanom zidu od dronova – inicijativi koju su prvi put pokrenule zemlje na frontu prošle godine, a koju je Fon der Lajen podržala u svom obraćanju o stanju nacije prošlog meseca.
Ni Berlin nije oduševljen
Međutim, ranije ove nedelje, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da postoje hitniji prioriteti kojima se treba pozabaviti.
– Odbrana dronovima, naravno, ali ne zidom od dronova – rekao je publici na Varšavskom bezbednosnom forumu.
Debata o zidu od dronova takođe naglašava kako geografija često dovodi do neslaganja među evropskim liderima oko toga kako najbolje zaštititi kontinent od spoljnih pretnji, uključujući Rusiju – i te podele su bile vidljive u Kopenhagenu dok su lideri ulazili na samit.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni upozorila je da se ne sme zaboraviti južno krilo Evrope, poruku koju je ponovio i njen grčki kolega Kirijakos Micotakis.
– Svaki zajednički evropski odbrambeni projekat koji se tiče Evrope ne može biti ograničen na istočne granice kontinenta – rekao je novinarima.
U međuvremenu, letonska premijerka Evika Silinja i litvanski predsednik Gitanas Nauseda pohvalili su projekat uoči sastanka u Kopenhagenu, ističući jasnu podelu između zemalja na prvoj liniji fronta i zemalja dalje od ruskih i ukrajinskih granica.
Prema Makronu, Evropljani bi se umesto toga trebalo fokusirati na zajednički razvoj sistema ranog upozoravanja (Francuska i Nemačka trenutno sarađuju po tom pitanju); nabaviti lokalne „odvraćajuće“ kapacitete za duboke udare, uključujući balističke rakete; i kupiti više sistema protivvazdušne odbrane.
Francuski predsednik je takođe pomenuo nuklearno odvraćanje kao deo toga.
– To ne znači da dronovi nisu važni. Krenemo napred ubrzanim tempom kako bismo imali mogućnosti za dronove i protiv dronova – rekao je.
Zid od dronova je jedan od četiri odbrambena projekta EU koje je Brisel predložio uoči sastanka Evropskog saveta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
