Donbas: Nema šanse da ponovo budemo deo Ukrajine

Poslednjih meseci ukrajinske snage polako se povlače u istočnom regionu Donbas uz velike gubitke, a čelnici upozoravaju da bi se linija ratišta mogla raspasti zbog ogromne nestašice municije i ljudstva.

Natalija Brovko ne veruje da će Ukrajina ponovo biti cela.

– Uz sva ova povlačenja, ne vidim kako uopšte možemo da vratimo ono što smo izgubili – rekla je 37-godišnja majka dvoje dece za Al Džaziru.

– Bila sam uplašena pre dve godine i sada se opet plašim – rekla je, prisećajući se kada su ruske snage pokušale da zauzmu Kijev i okupirale značajne delove četiri regiona na istoku i jugu Ukrajine.

Prvi put otkako je rat počeo u februaru 2022, manje od polovine Ukrajinaca, odnosno njih 45 posto, veruje da bi njihova zemlja mogla da se vrati na svoje granice pre aneksije Krima 2014, pokazuje nezavisne ankete Rating. Pre godinu dana, prema istom izvoru, ta brojka iznosila je 74 posto.

„Nema šanse da ponovo budemo deo Ukrajine“

U to vreme Ukrajina je bila na putu uspeha u kontraofanzivi u jesen 2022, kada je hrabrim manevrima prisilila ruske snage da se brzo povuku iz većeg dela severoistočnog regiona Harkov.

Nekoliko meseci ranije, Moskva je povukla snage iz okoline Kijeva i cele severne Ukrajine, a mnogi Ukrajinci i posmatrači bili su uvereni da će ukrajinske snage brzo doći do Azovskog mora i preseći ruski kopneni most između Krima i Donbasa, gde su separatisti koje podržava Moskva proglasili jednu od dve “narodne republike” 2014. godine. Ipak, neuspeh kontraofanzive ispunio je Ukrajince pesimizmom, posebno u područjima pod ruskom okupacijom.

– Niko ne priskače u pomoć, nema šanse da ponovno postanemo deo Ukrajine – rekla je za Al Džaziru Halina, koja živi u gradu Heničesku u južnom regionu Herson koji je okupiran od marta 2022.

Naročito se nemogućom čini perspektiva povratka Krima i Donbasa nakon decenije razdvojenosti – u šta veruje samo sedam posto anketiranih.

Rusija hoće da stvori „zonu nestabilnosti“

Posle više od dve godine sukoba, desetine hiljada ukrajinskih vojnika ubijeni su ili ranjeni, milioni civila pobegli su u inostranstvo ili na sigurnija područja, a ekonomija je pala.

I dok Rusija diže ulog na prvoj liniji i gotovo svakodnevno granatira civilna područja, javnost je podeljena oko novog ukrajinskog zakona o mobilizaciji usvojenog ranije ovog meseca, nakon meseci revizija i stotina amandmana.

Takođe postoji zabrinutost oko stabilnosti zapadne finansijske i vojne pomoći. Dok bi novo američko oružje uskoro moglo biti na putu za Ukrajinu, zvaničnicima iz Vašingtona bili su potrebni meseci da konačno usvoje paket pomoći.

– Sa svim ovim u pozadini, rezultati ankete su prilično logični – rekao je kijevski analitičar Igar Tiškevič. “Ipak, to ne znači da će ostati na ovom nivou”.

Moskva nastoji da stvori “zonu nestabilnosti” udarima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu jer nestašice struje utiču na ekonomiju i podižu cene, rekao je.

U međuvremenu, širi neselektivni napadi bespilotnim letelicama i projektilima na velike gradove kao što su Harkov na istoku i Odesa na jugu uzrokuju beg civila u zaštićenija područja u centralnoj i zapadnoj Ukrajini.

Cilj Rusije je “stvoriti situaciju u kojoj domaći politički pritisak raste”, rekao je Tiškevič.

Američki „dvostruki standardi“

Rusija je prešla na precizne udare na energetsku infrastrukturu duboko u Ukrajini, dok se njene elitne snage gomilaju kako bi krenule prema strateškom gradu Časiv Jaru na istoku.

Takođe je povukla bivše plaćenike privatne vojske „Vagner“ koji su se prebacili u centralnu Afriku nakon smrti njihovog vođe Jevgenija Prigožina u augustu 2023, rekao je general-pukovnik Ihor Romanenko, bivši zamenik načelnika ukrajinskog generalštaba.

U međuvremenu, Ukrajina intenzivira udare na ruske rafinerije nafte, vojna postrojenja i aerodrome na anektiranom Krimu i u zapadnoj Rusiji, uključujući mesta koja su udaljena više od hiljadu kilometara od granice.

Napadi na rafinerije nafte u suprotnosti su sa preporukama iz Vašingtona, zbog straha od porasta cena nafte, što je odluka koju je Romanenko odbacio kao “dvostruki standard” s obzirom na to da je zakon o pružanju pomoći 60 milijardi dolara Ukrajini mesecima bio u zastoju u Kongresu.

– Hoćemo li samo posmatrati kako se ponašaju s takvim licemerjem, dvostrukim standardima i pozdraviti njihove predloge? – upitao je.

Povratak Krima „apsolutno nerealan“

– Povratak Krima apsolutno je nerealan – ističe Nikolaj Mitrohin sa Univerziteta u Bremenu.

Pre neuspeha ukrajinske kontraofanzive prošlog leta postojala je šansa za povratak anektiranog poluostrva, da su ukrajinske snage došle do Azovskog mora i počele da granatiraju Krimski most i Kerčki moreuz koji deli Azovsko i Crno more.

– Ali sada je teško probiti rusku odbranu dalje od poluostrva Kinburn, područja u obliku ribe u južnom regionu Mikolajev i Herson – kaže Mitrohin.

Kremlj je uložio milijarde dolara u infrastrukturu i vojne baze na Krimu – i obračunao se sa proukrajinskim stanovništvom koje je uglavnom pobeglo u kopneni deo Ukrajine.

Situacija u Donbasu izgleda još očajnije, iako je Moskva tamo potrošila znatno manje novca, a anektirani deo regiona je ispražnjen i siromašan nakon prekida ekonomskih veza sa područjima pod kontrolom Kijeva.

– U Donbasu takvi prodori nisu bili realni čak ni prošle godine. Najbolje što se može očekivati od ukrajinskih snaga ove godine je da spreče rusku opsadu gradova Kramatorsk i Slovjansk u severnom delu Donbasa koji kontroliše Kijev – navodi Mitrohin.

U teoriji, ukrajinske snage imaju priliku da se probiju kroz severni region Lugansk, 100-ak kilometara prema ruskoj granici.

– Ali, to je besmisleno sa vojnog i strateškog gledišta, jer će koštati mnogo žrtava i resursa, a neće načiniti severni Lugansk mestom za miran život, čak ni uz primirje i zamrzavanje sukoba – zaključio je Mitrohin.