Crno more i njegov strateški značaj

Dugo se Crno more u Evropi smatralo više sporednim geopolitičkim prostorom. Međutim, to se promenilo najkasnije od početka ruskog rata protiv Ukrajine. Jer tamo se sudaraju mnogi različiti interesi.

Otkako je prestao da važi sporazum o trgovini žitaricama između Rusije i Ukrajine, povećao se broj napada na trgovačke brodove obe strane. Od sredine jula, Rusija blokira sporazum, pojačava granatiranje ukrajinskih luka i preti napadima na teretne brodove. S druge strane, Ukrajina je šest luka duž ruske crnomorske obale proglasila za ratno rizično područje i preti uzvratnim napadima na teretne brodove, tankere i lučke objekte.

Za obe države, Crno more je neka vrsta kapije u svet – strateški i ekonomski značaj su ogromni. Ali i druge susedne zemlje, pre svega NATO države, poput Turske, Bugarske i Rumunije, takođe imaju konkretne interese u tom moru između Evrope i Azije.

Rusija: sopstveni interesni prostor

Rusija je oduvek smatrala Crno more svojom sopstvenom uticajnom sferom. Još za vreme carske Rusije, a kasnije i tokom sovjetskog perioda, to more je predstavljalo južni bok velike sile. Do danas se na to more gleda kao na odskočnu dasku sa koje Rusija može da ostvari svoj uticaj na Sredozemlju, Bliskom istoku, u severnoj Africi i južnoj Evropi.

Preko Crnog mora, Rusija takođe dobija pristup udaljenijim državama u kojima je vojno aktivna, kao što su Sirija ili Libija. Rusija već ima svoju pomorsku bazu u Tartusu u Siriji.

Vojno srce Rusije u regionu je ruska Crnomorska flota, koja od 1793. godine ima sedište u Sevastopolju. Za Moskvu taj lučki grad na poluostrvu Krim, koji je prisajedinila 2014. ima poseban značaj. To je jedna od retkih dubokih luka koju Rusija ima, koju vojska može da koristi i zimi, jer nije zaleđena.

Koliko Rusija želi da zadrži svoju hegemoniju nad crnomorskim regionom pokazuju brojni regionalni sukobi koje je podsticala poslednjih godina. Rezultat toga je da danas kontroliše oko trećinu obale, iako po međunarodnom pravu poseduje samo oko deset odsto celokupne obale Crnog mora.

Rusija je 2008. intervenisala u Gruziji i uspostavila dve međunarodno nepriznate proruske republike, uključujući Abhaziju na istočnoj obali Crnog mora. Moskva je 2014. prisajedinila poluostrvo Krim i od izbijanja ukrajinskog rata 2022. godine osvojila je i okupirala velike delove južne Ukrajine na Crnom moru.

Crno more je od ogromnog značaja za Rusiju i kada je reč o trgovinskoj politici. Veći deo izvoza žitarica, đubriva i drugih roba obavlja se preko crnomorskih luka. Trgovinska ruta preko Crnog mora postaje sve važnija za Moskvu, jer preko nje može da isporučuje robu državama koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama protiv Rusije.

Ukrajina: životno važna trgovinska ruta

Za Ukrajinu je Crno more još važnija trgovinska ruta. Pre rata Ukrajina je preko svoje najveće crnomorske luke u Odesi obavljala više od 50 odsto ukupnog izvoza. Pre svega, tamo se otpremalo žito za svetsko tržište, sve dok sredinom jula nije istekao ugovor o žitu sa Rusijom. Jer u crnomorskom regionu su najveće zaliha žitarica u svetu. Pre izbijanja rata, udeo Rusije i Ukrajine u svetskom izvozu suncokretovog ulja iznosio je 60 odsto, pšenice 24 odsto i ječma oko 19 odsto.

To što Rusija i Ukrajina sada sve više ciljaju trgovačke brodove protivnika, direktno je povezano s tim. Obe države bi bile snažno ekonomski pogođene usporavanjem trgovine preko Crnog mora. Trenutno se samo 40 odsto ukrajinskog žita izvozi preko Crnog mora, a ostatak kopnom preko EU. Iako je Ukrajina zbog rata u međuvremenu diverzifikovala svoje izvozne rute, Kijev će još dugo zavisiti od funkcionalnog izvoza robe preko mora.

EU: koridor između političkih protivnika

Dok se Rusija i Ukrajina bore za trgovačke rute u pravcu sever-jug, ruta istok-zapad postaje sve važnija za Brisel. Sa Rumunijom i Bugarskom, EU ima dve zemlje članice na obali Crnog mora, a već su sklopljeni sporazumi o pridruživanju sa Gruzijom i Ukrajinom.

U Briselu se Crno more sve više vidi kao važan koridor za transport robe i energije između Azije i Evrope. S obzirom da Evropa želi da postane sve nezavisnija od ruske nafte i gasa, fokus je sve više na zemljama proizvođačima na Kavkazu, pre svega na Azerbejdžanu.

Baku izvozi naftu i gas u Evropu preko Gruzije i Turske. Ruta preko Crnog mora zaobilazi i Rusiju na severu i Iran na jugu i zato je od posebnog strateškog značaja za Evropljane, koji su tim dvema zemljama uveli oštre ekonomske sankcije.

NATO

Takođe, NATO ima jake interese u Crnom moru što se tiče bezbednosne politike. Od 1997. do izbijanja rata u Ukrajini, NATO je tamo svake godine održavao velike vojne vežbe. Međutim, stalno prisutne su samo tri NATO mornarice – Bugarske, Rumunije i Turske.

Sporazum iz Montrea, zaključen 1936. Turskoj garantuje potpuni suverenitet nad Bosforom i Dardanelima – jedinim izlazom Crnog mora prema Sredozemnom moru. Odmah po izbijanju rata, u februaru 2022 Turska je blokirala prolaz svim ratnim brodovima, ne samo ruskim, tako da se od tada održava ravnoteža pomorskih snaga u Crnom moru.

Turska: ravnoteža najvažniji cilj

Turskoj je tako pripala ključna geostrateška pozicija, jer kontroliše pristup Crnom moru – iako je to osigurano međunarodnim ugovorima. Ankara je najvažniji partner NATO u regionu Crnog mora i sebe vidi kao centar trgovine između Centralne Azije, Kavkaza i Bliskog istoka.

Turskoj je veoma važno da obezbedi svoju lidersku ulogu u regionu u odnosu na NATO. Pri tome je za Ankaru posebno važan odnos sa Rusijom. U Ankari, kao i u Moskvi, Crno more se vidi kao apsolutno prioritetna zona interesa. Turska pažljivo pazi da se odnos snaga u crnomorskom regionu u velikoj meri održava. Ugovor iz Montrea omogućuje Ankari da druge aktere – uključujući i NATO – drži van Crnomorskog regiona. To opet ide na ruku Moskvi.