Atina spremna na incidente s Ankarom u Egeju

Eventualni susret na Samitu 44 zemlje u Pragu između grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kao korak ka odmrzavanju dvostranih pregovora praktično je „nemoguća misija“.

U atmosferi provokacija iz Ankare, pretnji vojnom silom i naročito posle uručivanja protestne note grčkom ambasadoru u Turskoj s obrazloženjem da Atina dodatno naoružava svoja ostrva u Egeju i tamo prebacuje vojnu tehniku, dodatno se povećava napetost između dve države.

Turska strana tvrdi da Grčka tako narušava Lozanski sporazum o demilitarizaciji regiona nedaleko od njihove obale. Atina to demantuje insistirajući da ima pravo na samoodbranu u momentu kad su turski desantni brodovi u svakom trenutku spremni na akciju, kad se nastavljaju provokacije, počevši od desetina svakodnevnih povreda vazdušnog i morskog prostranstva, do pretnji da turska vojska preko noći može da osvane na grčkim ostrvima, iako je to još pre pola veka regulisano međunarodnim sporazumima, čime se dovodi u pitanje grčki suverenitet.

Grčki ambasador u Turskoj Hristodulos Lazarisu demantovao je verodostojnost objavljenih snimaka s drona i tvrdnji turske agencije Anadolija na koje se u svojoj protestnoj noti poziva Ankara tvrdeći da je, navodno, reč o iskrcavanju više desetina oklopnih vozila i pripadnika vojske s grčkog vojnog broda na ostrvima Lezbos i Hios. Ambasador je odgovorio turskim zvaničnicima da su njihove optužbe neosnovane, da Grčka poštuje međunarodno pravo i da susednoj zemlji ne preti ratom.

Turska, smatraju u Grčkoj, nastavlja sa taktikom dezinformacija i ocrnjivanja Atine, u još jednom pokušaju da pred važne skupove koji predstoje međunarodnoj javnosti skrene pažnju da nije ona ta koja ugrožava suseda i izaziva nestabilnost. Da su uzrok grčke ambicije u Egeju, njene pretnje jednostranim proširenjem granica teritorijalnih voda sa šest na dvanaest nautičkih milja, što su, inače, parametri propisani međunarodnim pomorskim pravom, koje Turska odbija da prihvati.

Neposredno posle uručivanja note grčkom ambasadoru oglasio se i predsednik Erdogan, koji je Atinu optužio zbog, kako je rekao, „provokacione politike koju njeni zvaničnici koriste u političke svrhe“ i da u isto vreme „Grčka ne predstavlja ni političkog, ni ekonomskog, kao ni vojnog sagovornika koji im je ravan“, jer se „krije iza tuđih skuta“…

Turski predsednik, koji, inače, ima niz unutrašnjih problema i za koga su izbori naredne godine krajnje neizvesni, i dalje je ljut na Grčku zbog njenih dobrih odnosa sa SAD, ogorčen zbog američkog prisustva u vojnim bazama, posebno u onoj u Aleksandrupolisu, kao i zbog najsavremenijih američkih letilica F-35 koje grčka avijacija kupuje dok je turska želja da dobije bombardere F-16 sve neostvarivija. Erdogan u poslednjoj izjavi govori o „opasnoj političkoj igri koju vode Atina i oni koji je koriste kao marionete“, te da će „Grčka odgovarati za migrante koje je ostavila da umru u Egeju“.

U isto vreme, svakodnevno više od hiljadu migranata pokušava da sa turske strane nezakonito pređe granicu kod reke Marice, koja postaje neosvojiva zahvaljujući pojačanoj kontroli, opremi, naoružanju i visokoj ogradi podignutoj duž granice. Turska nastavlja da vrši pritisak u pokušaju da podseti i ponovi scenario od pre dve godine, kad su desetine hiljada migranata jurišale na grčku granicu na Marici. U okolini Aleksandrupolisa, prema pisanju ovdašnjih medija, locirano je oko 100.000 migranata i izbeglica, koje turska policija i vojska organizovano dovode blizu granice uz pretnju da će nasilno pokušati da uđu na grčku teritoriju.

Sa govornice Ujedinjenih nacija Micotakis je međunarodnu javnost još jednom dokumentovano upozorio na primere turskog narušavanja međunarodnog prava i činjenicu da upravo Ankara igra ulogu faktora destabilizacije u istočnom Sredozemlju, ali i šire. Micotakis je jasno postavio „crvene linije“ upozorivši da se neće tolerisati pokušaj narušavanja suvereniteta, da će Grčka umeti da odgovori i brani svoje granice. Ipak, Micotakis je poručio turskom narodu i da im Grci nisu pretnja, da im nisu neprijatelji, da su susedi i da je važno da imaju dobre odnose.

Iako je Erdogan još ranije rekao „Micotakis, jok“, činjenica je da grčki premijer ostavlja otvorena vrata za rešenja putem dijaloga, izbegavajući otvorenu konfrontaciju i smireno odolevajući svakodnevnim otvorenim provokacijama iz Ankare. Atina sve više, ma koliko to bilo opasno, ne isključuje mogućnost namerno izazvanog „vrućeg incidenta“, kako mogući sukob nazivaju ovdašnji analitičari, i poručuje da je spremna da odgovori. Neizvesna je cena koja bi se za to platila, jer je Grčka danas vojno mnogo moćnija i spremnija nego 1996, u vreme incidenta na granici rata između dve zemlje zbog nenaseljenog ostrvceta Imija.