Atomska senka nad Evropom

Nad Evropom se nadvila opasnost atomske katastrofe zbog stalnih artiljerijskih napada ukrajinske vojske na krug Zaporške nuklearne elektrane koju je martu preuzela ruska armija.

Ministarstvo odbrane Ruske federacije (MORF) objavilo je procenu i kartu posledica moguće havarije prema kojoj bi nuklearni oblak prekrio Rumuniju, Poljsku, Slovačku, ali i značajne delove Nemačke. Navodi se da bi se u tom slučaju ponovila situacija kao posle černobilske katastrofe. Istina, Černobil je od Berlina idaljen 1.170 kilometara, a zaporoška 1.600, ali ima šest nuklearnih blokova i najveća je u Evropi.

Rusko upozorenje pre svega je upućeno EU, Grupi 7, SAD i drugim sponzorima kijevskog režima. Međutim, oni ne žele ili već ne mogu da obuzdaju svog štićenika, pa su pozvali rusku armiju da se povuče iz Zaporoške nuklearke.

Ova atomska centrala nalazi se pored reke Dnjepar, a granate doleću s obale pod kontrolom ukrajinske vojske. Obe vojske optužuju jedna drugu za granatiranje. Pri tom, ukrajinski generalštab navodi da je ruska armija u nuklearki razmestila vojsku i ratni materijal, skladišta municije, artiljerijske i raketne položaje, pa tako ispadne da Rusi gađaju sami sebe svakodnevno po nekoliko puta.

Bitka za pare

Zaporoška nuklearka daje 28 odsto struje za teritoriju koja je još pod kontrolom Kijeva. U Energodaru je i jedna od najvećih termoelektrana u Ukrajini koja s nuklearkom ima instalisanu snagu 9.650 megavata, a ovo nasleđe ostalo od SSSR predstavlja najmoćniji energetski čvor Evrope. Ukoliko bi ova nuklearka ispala iz ukrajinskog energosistema, kijevski režim više ne bi mogao da računa na izvoz struje u Evropu, a teško bi snabdevao i sopstveno stanovništvo.

Sve rashode vezane za rad energetskog čvora u Energodaru preuzela je Rusija i tako Kijev od marta dobija potpuno besplatnu struju. Problem s nuklearkom nastao je u trenutku kada je Rusija rešila da ga isključi s ukrajinske mreže i preusmeri na deo ove zemlje pod svojom kontrolom (29 odsto teritorije Ukrajine s 11 miliona stanovnika). Cilj Moskve je da stvori jedinstven energetski sistem s Hersonskom i Zaporoškom oblašću i Donbasom. Time bi uz gasovode koji se već popravljaju i grade potpuno bili rešeni energetski problemi na toj teritoriji.

Udari na trafostanice

S druge strane Kijev neće da se odrekne struje iz Energodara i želi da natera Ruse da odustanu ili ih makar spreči da uspostave normalan život na ukrajinskoj teritoriji pod njihovom kontrolom tako što će prekinuti rad Zaporoške nuklearne elektrane. Međutim, Donbas ima svoje elektrane i odavno je integrisan u ruski elektrosistem. Za snabdevanje Hersonske i Zaporoške oblasti već su postavljene linije s Krima snage 600 megavata što je sasvim dovoljno. Zato ukrajinski diverzanti miniraju na Krimu trafostanice i stubove visokog napona, pa se Rusi spremaju da u Zaporožju postave i mobilne gasne elektrane.

Sejanje panike

Na teritoriji Zaporoške nuklearke nalazi se i suvo skladište nuklearnog otpada iz reaktora sa oko 200 kontejnera u kojima je uranijum. Lokalne vlasti kažu da Kijev granatiranjem ove zone pokušava da natera stanovništvo u bekstvo i delimično onemogući najavljeni referendum o pripajanju Rusiji Zaporoške i Hersonske oblasti.

Za to vreme, u Energodaru su uhapšena dvojica bivših radnika nuklearke. Oni se terete da su navodili ukrajinsku artiljeriju i preti im kazna zatvora do 10 godina.

Diverzije kod Kurska

Akcije ukrajinskih diverzanata zabeležene su i u ruskoj pograničnoj Kurskoj oblasti. Minirani su dalekovodi visokog napona koji iz nuklearke kod Kurska vode prema delu ukrajinske Harkovske oblasti koji je pod kontrolom ruske Armije.

Gore od Černobilja

Načelnik Uprave RHBO ruske Armije, general Igor Kirilov uporedio je opasnost od moguće eksplozije reaktora u Zaporožju s katastrofama u Černobilju i japanskoj Fukušimi. On je upozorio da za katastrofu nije neophodno da bude pogođen reaktor.

– U slučaju vanredne situacije i prestanka rada rezervnih dizel generatora i mobilnih pumpi Zaporoške nuklearke, dogodiće se pregrevanje aktivne zone što će za posledicu imati rušenje svih šest reaktora najveće atomske centrale u Evropi, a radioaktivna materija biće izbačena u atmosferu i rasejana najmanje na nekoliko stotina kilometara udaljenosti – rekao je general Kirilov.

On je naveo da bi izbacivanje u atmosferu samo četvrtine sadržine jednog reaktora bilo dovoljno da radionukleidi prekriju površinu Skandinavije. Kirilov je upozorio da bi se desila masovna migracija s gorim posledicama od gasne krize koja se nadvija nad Evropom.

Ni uglja, ni gasa

Grejanje i topla voda su ključni za preživljavanje tokom hladne zime koja će za Kijevski režim verovatno biti vrela. Ratne troškove i mesečni deficit budžeta od šest milijardi dolara mesečno pokriva Zapad donacijama i još više kreditima, ali se smatra da će neophodna suma u decembru doseći devet milijardi. Ne radi 45 odsto privrede, a plate službenicima, penzije, ratne dnevnice i ostalo već kasne po nekoliko meseci i umanjene su inflacijom od 50 odsto, preteći socijalnim buntom i kolapsom režima.

S toga je opravdan strah Kijeva od gubitka struje, pošto je izvesno da gasa neće biti, pa vlasti preporučuju građanima da seku drva. Tim pre, što su Rusi osvojili i niz termoelektrana uključujući najveće u Ugljegorsku i Zaporožju, a uskoro će biti i u kurahovskoj, trećoj po snazi.

Na ledu su i termoelektrane pod kontrolom Kijeva pošto je gotovo cela proizvodnja uglja prešla u ruske ruke. I do rata Ukrajina je uvozila ugalj iz Rusije, Poljske koja ga više nema dovoljno ni za sebe, i Južne Afrike. Tako sav teret pada na preostale ukrajinske manje nuklearke i hidroelektrane koje ne mogu da podmire ni 50 odsto potreba.