Propali nemački planovi

Plan je bio primamljiv: brzo snabdeti Ukrajinu oružjem koje može da upotrebi odmah, bez duže obuke.

Ali do sada nije obavljena niti jedna takozvana kružna razmena, a dogovor s Poljskom je pred krahom. Gde zapinje?

Šta je takozvana „kružna razmena oružja“?

Kritičari su optužili nemačku vladu da ne isporučuje dovoljno oružja Ukrajini.

Kroz kružnu razmenu, Nemačka je želela da indirektno snabdeva više teškog naoružanja.

U proces su uključena tri partnera: Nemačka kao zemlja donator, „partner u razmeni“ i Ukrajina kao zemlja primalac.

Namera je bila da se Ukrajini obezbedi bivše rusko ili sovjetsko teško naoružanje koje ukrajinski vojnici mogu odmah da upotrebe, za razliku od novih zapadnih sistema za koje im je najpre potrebna dugotrajna obuka i obuka. Reč je, na primer, o tenkovima kojima raspolažu neke južne i istočne članice NATO-a, poput Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije i Grčke.

Oni bi zauzvrat dobili savremenu nemačku opremu.

Zašto sve to?

Argument tzv semaforska koalicija u Nemačkoj (socijaldemokrate, zeleni i liberali) je veoma rano bila da su Ukrajinci najbolji u rukovanju tenkovima sovjetske proizvodnje, da ih ne treba obučavati i da imaju rezervne delove za njih.

Istovremeno, takođe je jasno da nemačka vlada, posebno kancelar Olaf Šolc, po svaku cenu želi da izbegne korišćenje nemačkih borbenih tenkova Leopard ili oklopnih transportera Marder u Ukrajini.

Postoji nekoliko razloga – koji su odlučujući, može se samo nagađati.

Da nemački tenkovi više nikada ne bi trebalo da pucaju na ruske, bila je jedna od lekcija naučenih iz nacističke prošlosti i Drugog svetskog rata.

Osim toga, postoji bojazan da bi Putin video direktne isporuke tenkova kao prelazak crvene linije i da bi to moglo dovesti do opasne eskalacije.

Zvanično, Vlada se poziva na – usmeni – dogovor između NATO partnera, po kojem niko nije isporučio takvu zapadnu vojnu opremu.

Zato je za Nemačku krajnje neprijatno kada Španija upravo na tome insistira i najavljuje da želi da pošalje tenkove Leopard u Ukrajinu.

Da li će se to desiti još je neizvesno.

Šta je do sada postignuto?

Ništa. Nemački Bundestag je pre skoro tri meseca velikom većinom odlučio da savezna vlada takođe treba da podrži Ukrajinu teškim naoružanjem.

Do sada je, međutim, samo sedam samohodnih haubica isporučeno iz zaliha nemačkog Bundesvera, prema spisku isporučenog naoružanja koji je vlada objavila na internetu.

Pored toga, nemačka industrija naoružanja trebalo bi da počne da isporučuje protivavionske tenkove Gepard do kraja jula, ali je fokus isporuka naoružanja na procesu kružne razmene.

Zemlje poput Poljske i Češke već su isporučile Ukrajini borbene tenkove T-72 i borbena vozila pešadije BMP1.

Nemačka vlada je tada najavila da će svom NATO partneru Češkoj Republici staviti na raspolaganje 15 tenkova Leopard 2 iz industrijskih zaliha kao kompenzaciju.

Međutim, razmena još nije realizovana, kao ni slični planovi sa Poljskom, Slovačkom, Grčkom i Slovenijom.

Zašto to traje tako dugo?

Kratak odgovor je: zato što zemlje uključene u razmenu nisu zadovoljne nemačkom ponudom.

To se vidi na primeru Slovenije.

To je prva zemlja sa kojom su pregovori počeli još u aprilu.

U zamenu da Slovenija snabdeva Ukrajinu borbenim tenkovima i oklopnim transporterima (T72 i BMP1), Berlin je ponudio borbeno vozilo pešadije Marder i oklopni transporter Fuchs – oba zastarela modela u Bundesveru i stara oko 50 godina.

Umesto toga, Slovenija je želela novo borbeno vozilo pešadije Puma i tenkove tipa Leopard, dakle moderno naoružanje.

Slična tenzija u pogledu razmene postoji i sa drugim partnerskim zemljama.

Zato su ti krugovi zapravo još nedovršeni polukrugovi. Inače, još jedna neobičnost: Bundesver je odbio da Ukrajini pokloni oklopni transporter „Fuks“ sa argumentacijom da bi to ugrozilo operativnu spremnost nemačke vojske – ali su spremni da ga predaju Sloveniji.

Kako teku pregovori sa Poljskom?

Prema poljskim izvorima, u prva dva meseca ruskog agresorskog rata, Varšava je isporučila Ukrajini do 240 tenkova T-72 i nekoliko desetina oklopnih vozila.

Ova susedna zemlja se smatra glavnim snabdevačem oružja i pomoćnicom Ukrajine. Još u maju, poljski predsednik Andžej Duda kritikovao je nemačku vladu što Varšavi nije isporučila obećane zamene za stare sovjetske tenkove.

Poljska je želela i najnovije nemačke tenkove Leopard 2. Pregovori su u zastoju, a prema informacijama nemačkog javnog servisa ARD, preti im konačni neuspeh.

U televizijskom intervjuu ove nedelje, zamenik ministra spoljnih poslova Poljske rekao je da nema „prave ponude Nemačke koja bi mogla da se razmotri“.

Prema rečima demohrišćanskog stručnjaka za međunarodne odnose Roderiha Kizevetera, savezna vlada je nedavno ponudila Poljskoj 20 obnovljenih tenkova Leopard 2.

Namera je da se od aprila 2023. isporučuje jedan tenk mesečno, a od oktobra tri mesečno. Ali to se čini nedovoljno sa poljskog stanovišta.

Međutim, pregovori još nisu zvanično okončani. U međuvremenu je postalo poznato da je Poljska dobila prvi od ukupno 366 borbenih tenkova tipa Abrams iz SAD.

Kritika postupka kružne razmene

Kritičari se ne slažu sa izrekom da je „za dobar prsten potrebno vreme“: reputacija i kredibilitet Nemačke kod njenih saveznika, posebno u istočnoj Evropi, bili bi ozbiljno narušeni ako bi se sve previše odlagalo, upozoravaju opozicioni demohrišćani.

Osim toga, mnogi opozicioni političari, kao i neki iz vladine koalicije, ne razumeju zašto Nemačka ne isporučuje Ukrajinu direktnije modernom opremom iz sopstvenih zaliha umesto starog sovjetskog materijala: ako, kako se često ističe, sloboda tamo se brani Zapad, i ako se naglašava da Rusija ne sme da dobije ovaj rat, to znači da Ukrajini treba dati svaku vojnu pomoć koja se može zamisliti.

Ministarka odbrane Kristin Lambreht je u više navrata istakla da su rezerve naoružanja kojima raspolaže Bundesver iscrpljene. Međutim, najnovije pismo Olafu Šolcu koje mu je uputila predsednica Odbora za odbranu nemačkog Bundestaga Mari-Agnes Štrak-Cimerman, inače članica Liberalne partije, jasno je stavila do znanja da bi i neki u koalicionoj vladi želeli da se vidi veća brzina u isporuci oružja.

Do sada, Šolc to jasno odbacuje – bez mnogo diskusije.