Makronov “non-pejper”: U planu stvaranje “čekaonice EU”, u njoj i zemlje Balkana

Francuska želi da stvori sveobuhvatan evropski politički forum koji ne bi bio zamena za Evropsku uniju, Savet Evrope ili Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, ali bi omogućio izgradnju zajednice svih evropskih zemalja, bez obzira na njihov status u EU ili odnose sa blokom, prenose Novosti. 

Ideju je prvi put izneo francuski predsednik Emanuel Makron pre mesec dana i o njoj će se raspravljati na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. juna u Briselu.

Francuska je već poslala non-pejper zemljama EU u kojima je izneta ideja o stvaranju „evropske političke zajednice“. Zanimljivo, o dokumentu je počelo da se raspravlja tek nekoliko dana pre objavljivanja mišljenja Evropske komisije o davanju statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Očekuje se da će Komisija preporučiti davanje statusa kandidata Ukrajini, možda i Moldaviji, a neizvesno je kako će komentarisati Gruziju. Iako u EU kažu da su nakon podnošenja zahteva ovih zemalja za članstvo u EU „postupile po uobičajenoj postojećoj proceduri“, jasno je da je sve išlo mnogo brže i da se radilo o političkim motivima, a manje o ispunjavanju stvarnih kriterijuma za članstvo.

Francuski non-pejper navodi da se očekuje da će Evropski savet, koji se sastaje za nedelju dana u Briselu, odlučiti o zahtevu Ukrajine za članstvo, ali i upozorava na dugotrajnost procesa i predlaže da se još ove godine formira „evropska politička zajednica“.

„Koji god nivo da postignemo na ovom sastanku Evropskog saveta, politika proširenja, zbog zahteva za neophodnim reformama za pridruživanje EU i trajanja koje nužno sledi, danas ne nudi neophodan politički okvir da odgovori na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizlaze iz rata u Ukrajini i političko strukturisanje našeg evropskog kontinenta“, piše u francuskom listu.

Upravo je ova dužina procesa poslužila Francuskoj kao argument za predlog „evropske političke zajednice“ u kojoj bi sve zemlje bile spremne da dele zajedničke demokratske vrednosti i doprinose zajedničkoj bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu Evrope. Zajednica bi bila otvorena za sve evropske zemlje, bez obzira na to da li su članice EU i bez obzira na njihove odnose sa EU – one koji žele da budu članovi, one koji ne žele ili su je napustili, ili su samo ekonomskim sporazumima povezani sa EU.

Zemlje na koje se najviše misli u raspravama o ovom francuskom planu su zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, ali i Velika Britanija koja je napustila EU.

Ova zajednica bi imala format „blage pravne strukture“ sa ovlašćenjima za donošenje odluka, ali uz poštovanje autonomije EU u donošenju odluka. Sastanci u okviru takve zajednice bili bi redovni, nekoliko puta godišnje, kako na nivou šefova država ili vlada, tako i na nivou ministara.

Sličnu ideju izneo je i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je to nazvao „evropska geopolitička zajednica“. Kako je Mišel izuzetno blizak Makronu, očigledno je da se to odnosi na istu ideju, pa će ovo biti jedna od ključnih tema Evropskog saveta krajem sledeće nedelje.

Kada je Makron prvi put izneo ideju o „evropskoj političkoj zajednici“, pošto se pokazao zatvorenim prema procesu proširenja EU, mnogi su bili skeptični da će se taj politički prostor pretvoriti u „večitu čekaonicu“ za zemlje koje su na putu da postanu članice. Ali ovaj non-pejper navodi da će stvaranje ove zajednice pomoći, a ne sprečiti integraciju u EU za one zemlje koje to žele.

„Evropska politička zajednica neće biti alternativa članstvu u Evropskoj uniji i neće biti zamena za proces proširenja. Za evropske zemlje koje žele da se pridruže EU, sa druge strane, biće prilike da ojačaju veze sa državama članicama EU pre i posle članstva, politički i učešće u određenim politikama EU, uključujući postepenu integraciju, gde je to potrebno, u evropsko unutrašnje tržište“, navedeno je u non-pejperu.