Kini ne smeta ukrajinska kriza – spoljnotrgovinski suficit raste

Koliko god da su pandemija i ukrajinska kriza, a posebno sankcije Zapada Rusiji, poremetile pre svega tržište hrane, energenata, veštačkih đubriva, Kina se uspešno nosi sa ovim izazovima koji su dodatno usložili globalne trendove, smatra stručnjak za Kinu, dr Dragana Mitrović. Spoljnotrgovinski pokazatelji o tome su nedvosmisleni.

Ukupan spoljnotrgovinski suficit Kine u aprilu je bio 51 milijardu dolara u odnosu na 47,3 milijarde u martu. Taj martovski je, pak, više nego duplo premašio prognoziranih 22,4 milijarde dolara. O dobrom martovskom rezultatu najbolje svedoči podatak da je u istom mesecu prošle godine spoljnotrgovinski suficit bio oko četiri puta manji i iznosio 11,8 milijardi dolara.

U Kini nema krize

Uprkos već vidljivim posledicama specijalne ruske vojne operacije i Zapadnih sankcija, posebno po privredu EU, manji rast kineskog izvoza u aprilu zbog zaključavanja pojedinih kineskih gradova usled pojave kovida, ipak je bio veći nego što je Blumberg predviđao. Umesto procenjenih 1,9 odsto, porastao je 3,9 procenata.

Na pitanje da li je Kina u neku ruku iskoristila situaciju do koje je dovela ukrajinska kriza, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) i direktorka Centra za azijske studije, Mitrovićeva za Sputnjik kaže da su ovi pokazatelji samo nastavak od ranije prisutnog trenda, jer je globalno privredno klatno još ranije usmereno na istok i Aziju.

Ona ne spori da će zbog dešavanja u Ukrajini neminovno poskupeti i proizvodnja u Kini zbog rasta cena određenih sirovina iz Rusije i Ukrajine. Dodaje i da će tržišta Amerike i EU unekoliko biti zatvorena za Kinu, ali ne iz političkih razloga već zato što je kupovna moć građana opala, a povećala se neizvesnost u privredi. Zbog toga će generalno biti smanjen njihov uvoz, ne samo iz Kine.

Trgovinski suficit

Uprkos tome, trgovinski suficit Kine sa EU je u aprilu bio gotovo 50 odsto veći u odnosu na isto vreme prošle godine. Narastao je na 19,6 milijardi dolara, kaže naša sagovornica.

Mitrovićeva, međutim, ukazuje da uprkos svim izazovima dinamizam u Aziji, koja je kinesko najveće tržište, nimalo ne posustaje.

„Za Kinu je tržište deset zemalja ASEAN-a najveće spoljno tržište, posle njega je tržište EU, a na trećem mestu tržište Amerike. Kineski izvoz u zemlje ASEAN-a je porastao gotovo osam posto u odnosu na prošlu godinu, a takođe i uvoz. Tu je taj dinamizam gotovo neometen, dok je uvoz iz EU opao gotovo 12,5 procenata, a izvoz rastao oko osam posto“, ilustrovala je profesorka FPN-a.

Ona objašnjava da je sada mnogo veće učešće svih ekonomija u međunarodnim lancima prodaje i proizvodnje i da je Kina kao čvorišna tačka globalne proizvodnje u prilici da više izvozi. Veća je globalna tražnja, počele su da se otvaraju druge privrede, SAD i EU su gurnule ogroman novac da bi održavale privredu i potrošnju građana. Sve to, kako dodaje, daje podsticaj kineskom izvozu.

Sposobnost ublažavanja krize

Zbog uloge Kine u globalnom ekonomskom sistemu, gde je ona za svaku državu jedan od dva-tri najveća ekonomska partnera, ona ima daleko veću mogućnost ublažavanja krize do koje dođe u jednom segmentu ekonomije jer se uvek otvori neka nova mogućnost na drugoj strani.

Naprosto, ima veći manevarski prostor, ističe Mitrovićeva, pogotovo što, podseća ona, postoje rastuće ekonomije koje nisu toliko zavisne od Zapada.

„Indija, koja je imala ogroman rast u prvom kvartalu ove godine, Indonezija, Malezija, Tajland, Filipini, sve su to rastuće ekonomije sa velikim potencijalom. Zemlje ASEAN-a imaju ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovaraju sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Globalni ekonomski dinamizam je premešten u region Azije i iako se i na njih globalna kriza odražava, to se dešava u daleko manjoj meri nego što je to situacija u Severnoj Americi i u Zapadnoj Evropi“, objašnjava direktorka Centra za azijske studije.

Novi trend

Taj trend je, napominje ona, bio vidljiv i pre ukrajinske krize. Oni su dobro umreženi i već gotovo deceniju je njihova međusobna razmena počela da zamenjuje višedecenijski trend koji je od kraja drugog svetskog rata bio dominantan a to je trgovina između najrazvijenijih delova sveta i rastućih ekonomija.

Sada njihova međusobna trgovina igra sve veću ulogu jer su one sve manje zavisne od zemalja Zapada i u tehnološkom i finansijskom smislu.

„To su velike države. Indija je ogromno tržište, Indonezija, samo Vijetnam ima tržište veličine Nemačke. Mi često zaboravljamo koliko su to velike države i koliki je njihov proizvođački i trgovački potencijal. Kada se međusobno umreže, kada sarađuju, kada se dogovaraju, njihova moć je velika“, ističe profesorka FPN-a.

To je kaže već vidljivo i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji gde su one sada potpuno blokirale dalji tok pregovora zato što najrazvijenija grupa zemalja ignoriše njihove zahteve. Njihova ekonomska moć je, međutim, pretočena u pregovaračku moć koja ne dozvoljava da se ti trendovi odvijaju onako kako to isključivo odgovara najrazvijenijim državama sveta, napominje ona.