Struja stiže sa pučine

Nemačka se najednom našla na ivici ponora teške energetske krize jer se crni oblaci gomilaju i množe se opasnosti od potpunog kraha sistema koji je decenijama garantovao industriji i stanovništvu svu udobnost korišćenja struje, gasa, goriva… Kletve koje se sada bacaju na zavisnost od ruskog gasa ne mare mnogo za činjenicu da se poveći deo blagostanja zemlje poodavno zasnivao upravo na jeftinoj energiji i pouzdanom snabdevanju – uglavnom iz Rusije.

Sada se grčevito traži izlaz iz „tunela“ u koji je ova bogata zemlja ušla zbog rata u Ukrajini i solidarnosti sa zapadnim saveznicima koji uporno ruše sve mostove ka Moskvi. Vlasti u Kijevu su tu najglasnije i gotovo da naređuju vladi u Berlinu čega sve mora odmah da se odrekne i odmah zalupi vrata Rusima. Tokom posete Ukrajini, šefica nemačke diplomatije Analena Berbok najdalje je odmakla u odricanju od glavnog snabdevača i nije se snebivala da u zanosu najavi „kompletno odustajanje Nemačke od ruskih energenata – nulta zavisnost i to zauvek!“ Naravno, ovo zaklinjanje nije propraćeno detaljnim objašnjenjem kakve će sve posledice trpeti nemačka industrija i stanovništvo na račun ovog poduhvata koji bi bio najbolje objašnjen poznatom nemačkom izrekom o „pucnju u sopstveno koleno“.

Dokle se stiglo sa paničnim traženjem slamke spasa bar oko snabdevanja strujom najbolje svedoči „podgrejana“ priča o jednom davno odbačenom zamašnom projektu – gradnji bezbroj solarnih panela u pustinji (Sahari) odakle bi mogla da se snabdeva Evropa. Eko-struja sa peščanih dina deluje na prvi pogled primamljivo jer tamo bar sunca ima više nego dovoljno, a svaka alternativa snabdevanju iz Rusije oberučke se prihvata uprkos neslavnom krahu ideje o gradnji solarnih postrojenja širom Severne Afrike i Zaliva.

Naime, davne 2010. godine je predstavljen projekat „DERSETEC INDUSTRIAL INITIATIVE“
koji je trebalo da iskoristi izobilje sunčanog podneblja za proizvodnju jeftine struje – navodno, manje od dva centa po kilovatu. Zanos nije dugo potrajao pa je ta vizionarska „spasonosna ideja“ propala i već 2014. se odustalo od daljih planova jer su se mnoge kompanije povukle pre nego što je počela realizacija.

U samoj Nemačkoj je upravo u punom zamahu kampanja postavljanja solarnih panela na krovovima zgrada, uz auto-put i svuda gde bi moglo da se nešto energije otme od „zubatog“ sunca u zemlji koja je podaleko od mediteranskih vremenskih uslova.

Druga važna poluga za pomenuti raskid sa Rusijom su vetrenjače. Bar vetra ima poprilično, posebno na pučini Severnog mora. Tamo se upravo priprema prava invazija vetroparkova kakvih već ima uz obale na severu zemlje.

U španskoj luci Kadiz u punom jeku je gradnja platforme za prikupljanje energije iz vetrenjača rasejanih po Severnom moru, u ogromnom vetroparku Godenjind 3 podaleko od obale. Reč je o džinovskoj platformi nazvanoj „DolNjin kappa“ dugoj 70 metara, visokoj 30 i teškoj 11 hiljada tona. Taj žuti kolos biće gotov iduće godine i prevezen do mesta na kojem će biti postavljen na postolju 22 metra iznad površine vode, pa će se tako njen krov naći na visini od 50 metara, što je dva puta više od Brandenburške kapije.

Ove mere su nametnute projektantima kako bi se izbegla šteta od eventualnog katastrofalnog talasa koji bi mogao jednog dana da nasrne na ovog „uljeza“ na morskoj pučini. Zajedno sa još dva takva postrojenja će od 2026. godine snabdevati strujom oko milion domaćinstava u Nemačkoj. Podaci o ovom džinovskom poduhvatu su takođe moćni – ugrađeno je u platformu do sada oko 500 kilometara kablova, a napunjena je transformatorima, izolatorima, cevima i još koječim. Komandna soba je srce ovog kolosa kojeg će sa prihvatnom stanicom na kopnu (u blizini Emdena) povezati kabl dug 90 kilometara.

Kinezi i Indijci rekorderi

Za sada su rekorderi po razmerama solarnih parkova Kina i Indija. Kinezi su na Tibetu izgradili postrojenja snage 2,2 gigavata i tom strujom mogu da ispomognu svoje višemilionske metropole u slučaju krize. Indija im je uz bok sa postojećim kapacitetima, a upravo počinje gradnju rekordno velikog solarnog parka u Bengalskom zalivu. Australija im je u tom delu sveta najveći konkurent u oblasti obnovljive energije.

Isplativ poduhvat

U Nemačkoj u ovom času ima oko dva miliona solarnih panela na krovovima kuća. To je za vlasnike isplativ poduhvat jer pored ličnog korišćenja dobijene struje imaju od države i poseban stimulativni dodatak. Izbijanje ukrajinske krize i mogući energetski kolaps učinili su da se sada sve duže čeka na naručenu opremu i njenu ugradnju jer je interesovanje enormno veliko.