Luiz Džons, bivši britanski vojni obaveštajac i šef obaveštajne službe, prokomentarisala je današnju najavu Finske o pristupanju NATO-u.
Finska, koja je decenijama vodila politiku neutralnosti, saopštila je danas da želi da što pre uđe u NATO, na šta je usledila burna reakcija Rusije.
„Da bismo razumeli koliko je ovaj potez značajan, moramo da pogledamo istoriju NATO-a. Alijansa je formirana posle Drugog svetskog rata i njen primarni fokus je bio na Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji i, naravno, Sjedinjenim Državama“, rekla je Džons i dodala:. „Glavni cilj je bio suprotstavljanje Sovjetskom Savezu.“
„To zaista nije ono što je Putin želeo“
Ali posle pada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih, „baltičke zemlje Estonija, Litvanija i Letonija praktično su odmah podnele zahtev za članstvo u NATO-u“.
„Zemlje poput Finske i Švedske, koje su vodile politiku neutralnosti tokom Hladnog rata, odlučile su da vode takvu politiku“, rekla je Džons i dodala da će dan kada Švedska i Finska uđu u NATO „biti loš dan za predsednika Putina“.
„To zaista nije ono što je on želeo. Neutralnost Švedske i Finske mu je odgovarala jer je mogao da se fokusira na jug“, rekao je Džons i dodao: „Ali sada vrlo malo može da uradi. Taj brod je isplovio.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
