DW: Finska i Švedska na putu ka NATO, zbogom neutralnosti…

Rat protiv Ukrajine verovatno će u NATO dovesti nove članice. Finska i Švedska nisu daleko od pridruživanja, a zapadni vojni savez nema ništa protiv. Zbogom neutralnosti…

Kopnena granica NATO s Rusijom, koja se sada već doživljava kao neprijateljska, udvostručila bi se s 1.300 na 2.600 kilometara ako Finska uđe u zapadni vojni savez. NATO bi tako u velikoj meri povećao istočno krilo koje mora da brani, ali bi s druge strane dobro uvežbana i opremljena finska vojska za alijansu bila prednost, piše Dojče vele.

– U Finskoj je još uvek na snazi vojna obaveza. Ta zemlja bi mogla da mobiliše vojsku od 280.000 vojnika, a to je u modernoj Evropi jedna prilično velika armija – kaže Jakob Vestberg, profesor na švedskom Univerzitetu odbrane u Stokholmu.

Kontrola Baltičkog mora

Ako bi se savezu pridružila i Švedska, koja se ne graniči direktno sa Rusijom, za NATO bi bilo lakše da kontroliše Baltičko more. Tada bi sve zemlje uz Baltik, osim Rusije, pripadale atlantskom savezu. Švedska bi u NATO uvela i ostrvo Gotland, sa kojeg bi mogao da se brani veliki deo Baltičkog mora, a i baltičke države.

– Rusiji bi bilo teže da deluje u Baltičkom moru. Takođe, Švedska ima pet veoma modernih podmornica koje bi dopunjavale flote Poljske i Nemačke – kaže Vestberg za DW.

Švedsko ratno vazduhoplovstvo ima 100 modernih borbenih aviona. Međutim, kao i u mnogim današnjim državama NATO, švedske kopnene snage su poslednjih decenija znatno smanjene. Jakob Vestberg smatra da bi bilo potrebno deset godina da se to stanje stvarno promeni.

S vojne tačke gledišta, Finska i Švedska su manje-više spremne da odmah pristupe, poručuju iz sedišta NATO u Briselu. Njihove vojske već dugi niz godina sarađuju s jedinicama NATO. Finski i švedski vojnici bili su uključeni u operaciju pod komandom NATO u Avganistanu, a Finska i Švedska od 2015. blisko sarađuju i sa SAD u opremanju i obuci vojnika.

Te godine su Finska i Švedska postigle i dogovor o zajedničkom odbrambenom planiranju s NATO, i formirana je zajednička pomorska operativna grupa. „Međutim, nije bilo obaveze uzajamne pomoći“, kaže švedski vojni stručnjak Vestberg. S ulaskom u NATO i to bi se dogodilo, i Finska i Švedska bi ona učestvovale u borbenim grupama alijanse za odbranu baltičkih država. Još uvek je nejasno da li je potrebno jedinice NATO stacionirati u Finskoj i Švedskoj.

Većina Finaca podržava pristup NATO

Finska premijerka Sana Marin već nedeljama jasno daje do znanja da kormilari ka NATO. Finski parlament uskoro će raspravljati o novoj strategiji odbrane nakon ruskog napada na Ukrajinu. Odluka bi trebalo da bude doneta krajem juna.

Za bivšeg finskog premijera Aleksandera Stuba odluka je već pala. Kad to kaže, on se poziva i na poslednja ispitivanja javnog mnjenja koja pokazuju da 62 odsto Finaca želi da njihova zemlja iz statusa „aktivne neutralnosti“ pređe u „punopravno članstvo“.

– Naše stanovništvo se sada povodi za onim za šta mislim da je strah: ako Putin može da pokolje svoje sestre i braću u Ukrajini, zašto isto to ne bi uradio i u Finskoj – rekao je Stub za DW. On kaže da sada preovladava osećaj da se „ne želi da se ikada više bude sam“. On pritom aludira na tzv. Zimski rat protiv Sovjetskog Saveza iz 1939. i 1940, kada je Finska izgubila oko devet odsto svoje teritorije.

Švedski stav je malo uzdržaniji

Švedski stav je trenutno malo uzdržaniji. Tamošnja premijerka Magdalena Anderson izjavila je posle sastanka sa svojom finskom koleginicom da će nova bezbednosna situacija biti ispitana „detaljno i brzo“.

– Mi u Švedskoj smatramo da za to što imamo mir već 200 godina, još od Napoleona, možemo da zahvalimo tome što smo uvek odbijali vojne saveze – objašnjava stručnjak za obranu Jakob Vestberg. Ali on isto tako kaže da je ta predstava o „efikasnoj neutralnosti“ sada poljuljana. „Sada moramo potpuno drugačije da procenimo našu bezbednosnu situaciju.“ Rat protiv Ukrajine bio je prekretnica.

U Švedskoj bi vladajuća socijaldemokratska stranka prvo morala da promeni svoj početni stav o članstvu u NATO. Ujedno, u Švedskoj će se na jesen održati izbori i nije sasvim jasno kada bi mogla da bude doneta odluka o napuštanju neutralnosti.

NATO bi odmah dao zeleno svetlo

Na poslednjem vanrednom samitu NATO u Briselu, švedski i finski šefovi vlada već su kroz razgovore s generalnim sekretarom Jensom Stoltenbergom stekli utisak šta bi savez rekao ako upute zahteve za prijem u članstvo. Stoltenberg nije krio da je NATO za ulazak Švedske i Finske.

Kao zapadne demokratije i dugogodišnji partneri NATO, obema državama nije potreban dug proces pristupanja, koji obično od poziva za članstvo, do stvarnog prijema može da potraje nekoliko godina. U svakom slučaju, 30 sadašnjih članica NATO morale bi jednoglasno da odobre eventualne zahteve Švedske i Finske.

Do sada se nijedna vlada neke zemlje nije javno oglasila protiv toga. Pozivnice za početak pregovora o pristupanju mogle bi da budu upućene već na redovnom samitu NATO u Madridu, koji je planiran za kraj juna.

Moskva nije oduševljena

Kao što je bilo za očekivati, rusko rukovodstvo oštro kritikuje moguće širenje NATO.

– U više navrata smo rekli da alijansa ostaje instrument konfrontacije i da njeno dalje širenje neće doneti stabilnost evropskom kontinentu – rekao je pre nekoliko nedelja portparol kabineta ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

S ulaskom Finske, NATO bi se ponovo približio Rusiji. Granica zapadne alijanse bi tada bila na samo 200 kilometara severozapadno od ruskog Sankt Peterburga.