Razlog za premeštanje prestonice je više nego ubedljiv: metropola Džakarta je sa 10 miliona žitelja samo u užem gradskom jezgru prenaseljena i više ne može da se nosi sa zahtevima koji se postavljaju iz više razloga. Taj megapolis na ostrvu Java je odavno u krizi, pritom tone, jedva diše od saobraćajnog kolapsa i smoga, pa je jedini izlaz za Indoneziju bio radikalan zahtev za novi početak. Stalne poplave ugrožavaju Džakartu jer je 40 odsto teritorije ispod nivoa mora, a stručnjaci su izračunali da će do 2050. godine potonuti kompletan severni deo grada.
Lokacija je već poznata – na ostrvu Borneo obeležen je nenaseljeni šumski predeo i tu će krenuti izgradnja Nusantare, na oko 2.000 kilometara severoistočno od Džakarte. Ime za novu prestonicu pažljivo je odabrano i na arhaičnom jeziku na Javi označava „arhipelag“. U igri je bilo čak 80 imena, a kumovao je aktuelni šef države, izjavio je ministar nacionalnog razvojnog planiranja Suharso Monoarfa.
Predsedničko kumovanje osudili su brojni lingvisti jer je Nusantara već ustaljeni naziv u tom delu sveta za državu Indoneziju. Ta reč se, ipak, ustalila u današnje vreme kao sinonim za indonežansko ostrvlje na kome živi više od 255 miliona stanovnika. Ova zemlja ima 18.000 ostrva, od kojih je samo trećina naseljena. Naravno da je reč o najvećoj ostrvskoj zemlji na svetu, a četvrtoj po broju stanovnika. Valja napomenuti da je reč o najvećoj islamskoj zemlji današnjeg sveta, a pruža se čak 5.000 kilometara u pravcu istok-zapad.
Priroda je bila izdašna jer tropska klima omogućava život bez suše, a predeli pod džunglom su među najvećima na planeti. Ipak, nije sve tako lako jer Indonezija ima 150 aktivnih vulkana, često je pogađaju zemljotresi, ali i cunami koji je u jednom naletu 2004. godine usmrtio 167.736 osoba!
Od 2019. godine se prave planovi o napuštanju Džakarte i ovih dana je sve to konačno završeno i usvojeno u parlamentu, pa je šef države Joko Vidodo mogao da obelodani konačnu odluku o selidbi na Borneo, odnosno u oblast Kalimantan koja pripada Indoneziji. Cena ovog poduhvata je poznata – 28 milijardi evra. Naravno, to je samo predračun, a stvarni iznos biće poznat tek kad se završe svi radovi na ledini koja će biti raščišćena na mestu sadašnje džungle.
Projekti su odavno gotovi i deluju futuristički, a predsednička palata biće jedan od bisera svetske arhitekture u ovom veku.
Optimizam na svakom koraku
Državni vrh je uveren da će se neke vladine institucije preseliti iz Džakarte u novu prestonicu već 2024. godine, uoči završetka drugog (i poslednjeg) mandata predsednika Vidodoa. Inače, ceo posao je dobio oznaku nacionalnog prioriteta, pa je određen rok od 10 godina za ukupnu selidbu svih državnih institucija.
Putuju i ambasade
Zakonodavac je uneo u program preseljenja prestonice i odredbu koja se tiče stranih diplomatskih predstavništava koja će takođe morati da ispoštuju rokove i pređu u Nusantaru u prvoj deceniji njenog nastajanja. Da nije bilo pandemije, odluka o seobi bi pala još 2019. godine.
Šta će biti sa Džakartom?
Projekat je sadašnjem glavnom gradu posle selidbe namenio ulogu trgovačkog i finansijskog centra zemlje. Vlada predsednika Vidodoa ima za cilj da smanji opterećenje na ostrvu Javi, na kome živi više od 60 odsto stanovništva Indonezije i gde je koncentrisano više od polovine njene privrede, ali i da proširi nacionalno bogatstvo po teritoriji cele države.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
