Istorijska poruka Vladimira Putina: Nema kompromisa na račun ruskih interesa

Obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina kolegijumu Ministarstva odbrane upozorenje je da se Rusija nalazi na granici kada više neće biti spremna na bilo kakve kompromise. Jer nemoguće je napraviti kompromis koji se tiče vitalne bezbednosti zemlje. Iako u biti različiti, ovaj govor je istorijski koliko i govor u Minhenu iz 2007.

Ovako govor Vladimira Putina komentariše politički analitičar Dragomir Anđelković. Putin je, podsećamo, tokom obraćanja upozorio da će Moskva žestoko reagovati, i to sa punim pravom, na neprijateljske poteze i da će preduzeti vojno-tehničke mere koje će biti adekvatne pretnjama, a pre svega po pitanju gomilanja snaga i održavanja velikih vojnih manevara kod zapadnih granica Rusije.

Putinova poruka – nema kompromisa na račun ruskih interesa

Brojni analitičari već su počeli da porede Putinov govor sa Minhenske bezbednosne konferencije sa jučerašnjim govorom. Međutim, prema Anđelkovićevom mišljenju, ova dva govora imaju različite dimenzije. Govor iz Minhena bio je usmeren ka težnji Rusije da se međunarodni odnosi uspostave na principima ravnopravnosti i pravde – da nijedna sila ne dozvoljava sebi da radi šta želi i da ne poštuje međunarodno pravo.

– Ovaj govor usmeren je ka direktnoj odbrani Rusije jer te iste sile koje je Putin u Minhenu upozorio da ne smeju da se samovoljno ponašaju na globalnom nivou, nastavile su da se tako ponašaju i nastavile su da vode agresivnu politiku prema Rusiji. I sada je ta politika kulminirala – objašnjava Anđelković.

Rusija ne može da odustane od odbrane svojih vitalnih nacionalnih interesa, jer joj Zapad lagano primiče mač ka grlu. Međutim, Rusija će znati kako da odgovori na izazove, kao što je znala da odgovori Napoleonu i Hitleru, dodaje on.

– Samo onaj ko to ne shvata može da nastavi da vodi agresivnu politiku prema Moskvi – konstatuje on.

Kompromis je moguće postići ako to žele zapadne sile. Međutim, do sada smo videli da kompromis po zapadnom obrascu znači kompromis između politike ugrožavanja Rusije i ruskog odustajanja da se brani. Iz toga se da zaključiti da Zapad ne želi kompromis, objašnjava Anđelković.

– Zapadne sile stvaraju krizu, a onda predlažu kompromis koji podrazumeva odustajanje druge strane od dela svojih legitimnih interesa. To rade i sa nama, sa Kosovom – ne nude pravi, već lažni kompromis i na kraju se desi da oni napreduju, a mi se povučemo. To pokušavaju i sa Rusijom, samo što je ona mnogo moćnija država sa imperijalnom tradicijom i zna kako se tome staje na put – kaže on.

Odgovor Zapada biće agresivna retorika

Odgovor sa Zapada, prema Anđelkovićevoj pretpostavci, biće kombinacija agresivne retorike, kojom će Rusiju optuživati za, kako kaže, sve i svašta i pokušaja da napravi neiskreni kompromis.

– O tome je i sam Putin govorio, kada je istakao da nije toliko bitno šta se dogovorite, nego da li ste u stanju da se i posle toga štitite. Jer, mnogo puta Zapad je odustajao od aranžmana koji su bili dogovoreni – ističe Anđelković.

Ako Amerika počne da se ponaša racionalno shvatajući da konfrontacijama samo produbljuje krizu, stvari će se promeniti u pravcu slabljenja tenzija na zapadnim granicama Rusije. Međutim, malo je verovatno da će se tako nešto desiti, jer sile u opadanju obično se ponašaju iracionalno i umesto da smanjuju tenzije, one ih pojačavaju u nadi da će očuvati svoj položaj. Takav model ponašanja, objašnjava Anđelković, potvrđen je kroz istoriju, a ni ponašanje Amerike ne uliva previše nade, zaključuje on.

Vladimir Putin obratio se juče kolegijumu Ministarstva odbrane Rusije i poručio da je Rusija spremna za sve izazove, nabrojao je glavne vojne pretnje za zemlju i odredio prioritete u daljem razvoju Oružanih snaga zemlje.

– Kao što znate, predložio sam predsedniku SAD da pokrenemo pregovore kako bismo napravili konkretan dogovor koji bi isključio dalje širenje NATO-a ka našim granicama i blokirao razmeštanje ofanzivnog naoružanja u zemljama koje nas okružuju. Mi smo im već uputili nacrt tog sporazuma. Potrebne su nam dugoročne pravno obavezujuće garancije iako i je i njima nemoguće verovati budući da Amerikanci istupaju olako iz svih međunarodnih sporazuma koji im više nisu interesantni. Ali makar nešto da imamo – rekao je Putin.

Prema Putinovim rečima, nacrti sporazuma Rusije sa Sjedinjenim državama i NATO-om o odustajanju od raspoređivanja udarnog naoružanja u Istočnoj Evropi i obustavljanju širenja Alijanse na Istok nisu ultimatum, ali Vašington i njegovi saveznici će morati da shvate ozbiljnost situacije.

Ruski predsednik je podsetio na devedesete godine prošlog veka kada su Amerikanci, na udaljenosti od više hiljada kilometara od svoje teritorije radili surove stvari bez ikakve reakcije Saveta bezbednosti UN.

– Jugoslaviju su bombardovali pod kojim izgovorom? Jel zbog sankcija Saveta bezbednosti možda? Gde je Jugoslavija, a gde su Sjedinjene Države? Uništili su zemlju. Da, tamo je bio unutrašnji konflikt, imali su svoje probleme, ali ko daje pravo da se bombarduje jedna evropska prestonica? Niko. Jednostavno su takve odluke donosili, a njihovi sateliti su jurili za njima i izvršavali sve što im je rečeno. Eto vam međunarodno pravo. Šta žele to i rade. Međutim, to što sada rade na teritoriji Ukrajine, ili pokušavaju da urade ili čak planiraju da urade, to nije udaljeno hiljadama kilometara od naših granica, to je na našem pragu. Oni moraju da razumeju, mi jednostavno nemamo gde da se povučemo – konstatovao je Putin.

Prema njegovim rečima, oružani sukobi i krvoproliće nije ruski izbor.