Rusija na meti

NATO dosledno poziva na vojno obuzdavanje Rusije i širi histeriju o navodnom jačanju ruske vojne aktivnosti u blizini Ukrajine.

Samit u Rigi će poslužiti kao još jedna runda agresivnih i provokativnih akcija zemalja NATO-a, upozoravaju ruski eksperti.

Komentarišući predstojeći sastanak ministara spoljnih poslova zemalja-članica NATO-a u Rigi, 30. novembra i 1. decembra, na kome će jedna od glavnih tema biti „ruska pretnja“ na ukrajinskim granicama Jurij Švitkin, zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu, ističe da „Rusija nema nameru nikoga da napada“.

– Zemlje NATO-a nastavljaju da optužuju Rusiju za izmišljenu pretnju kako bi opravdale svoje postupke za jačanje trupa u blizini naših granica i za sprovođenje raznih manevara. Danas vidimo da se provokativne akcije nastavljaju u zapadnom pravcu. Imamo dovoljno grupisanih snaga i sredstava koja se nalaze u blizini naših granica, a ako je potrebno, u skladu sa situacijom, imamo pravo i da ih ojačamo i da ih slobodno prebacujemo po svojoj teritoriji – rekao je Švidkin za Sputnjik.

Gomilanje NATO trupa oko granica (Belo)rusije

Šefovi diplomatija zemalja-članica NATO razmotriće i niz drugih gorućih tema, među kojima je i migraciona kriza na poljsko-beloruskoj granici.

Uoči sastanka u Rigi, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je saopštio da na granici Belorusije stoji na desetine hiljada vojnika iz država-članica NATO-a i da Zapad koristi migrante za obuzdavanje beloruske vojske u slučaju konflikta sa Rusijom. On je upozorio da beloruska vojska neće ostati po strani ako dođe do sukoba na rusko-ukrajinskoj granici ili u Donbasu.
Švidkin objašnjava da NATO zemlje migracionu krizu koriste za svoje ciljeve.

– Migracionu krizu oni takođe žele da iskoriste za realizaciju svojih ciljeva, jer žele da stvore neku vrstu izmišljene pretnje koja navodno dolazi od Belorusije i Rusije. Sve to opet čine da bi opravdali grupisanje trupa NATO-a u blizini naših granica. Teško mi je da ocenjujem Lukašenkove reči, ali ću reći da je pojačano grupisanje NATO snaga u blizini naših granica i granica našeg saveznika, u ovom slučaju Belorusije, još jedna provokativna akcija NATO bloka. Oni jačaju snage, vrše rotacije, ali u okviru rotacije neke vojne jedinice i dalje ostaju u blizini naših granica – objašnjava Švidkin.

Mogu li NATO i Rusija sesti za pregovarački sto?

Uoči sastanka u Rigi, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio i da predlog o održavanju sastanka Saveta Rusija-NATO ostaje na snazi, pošto se Alijansa zalaže za održavanje dijaloga. Istovremeno je pozvao Moskvu da bude transparentnija u svojim akcijama i podsetio je na borbene grupe Alijanse u baltičkim državama i Poljskoj, napominjući njihovu spremnost da se odupru „agresiji“.

Međutim, Moskva je ranije izjavila da nema informacije o planovima NATO-a da uspostavi dijalog sa Moskvom.

– Ovde bih želeo da naglasim politiku dvostrukih aršina – govore jedno, a rade drugo. Istovremeno, njihove izjave zvuče i kontradiktorno. Očigledna su ta protivrečja – ovde imamo notu agresivnog karaktera, a istovremeno žele da grade dijalog sa Rusijom. Kako god bilo, mislim da se sve zemlje NATO-a nemaju istu tačku gledišta prema Rusiji i da ima i onih zdravomislećih koji su svesni odgovornosti za sudbinu naroda koji žive na njihovim teritorijama – kaže Švidkin.

Ruski eksperti su saglasni u oceni da kurs NATO-a prema Rusiji u velikoj meri ostaje isti kao i tokom Hladnog rata, čak su i metode nepromenjene. Predstavnici kako Alijanse, tako i zapadne zajednice u celini promovišu antirusku histeriju, stvarajući odgovarajuću atmosferu kako bi se sva odgovornost za eventualnu eskalaciju svalila na Rusiju, iako Moskva ne daje povoda za to.

NATO je u stalnoj potrazi za neprijateljem kako bi opravdao svoje postojanje. Uostalom, ta Alijansa je stvorena da bi se suprotstavila SSSR-u. Međutim, više ne postoji Istočni blok, nema više SSSSR-a, a NATO-u je i dalje potreban spoljni neprijatelj, neko koga će imenovati za protivnika.

Ruski politikolozi ukazuju na to da u okviru Saveta Rusija–NATO, po pravilu, nema konstruktivnog razgovora, jer je Alijansa fiksirana samo na sopstvene interese. Ipak, stručnjaci su uvereni da bi Moskva podržala dijalog.

Takođe ocenjuju da su slabe šanse da će zemlje Alijanse zauzeti jedinstven front protiv Rusije, jer neke od njih strahuju da bi dalja politika „odvraćanja“ mogla dodatno da potkopaju međunarodnu i regionalnu stabilnost, što će negativno uticati na bezbednost pojedinih zemalja članica NATO-a. Ovde je, kako objašnjavaju, reč o raznim nenamernim incidentima, koji su ranije izbegnuti, jer su postojale stalne konsultacije između ruske i NATO vojske.

Uspostavljanje dijaloga je neophodno radi smirivanja tenzija, ali je malo verovatno da će Moskva tolerisati zanemarivanje svojih interesa, iako izražava spremnost da obnovi kontakte ako NATO razgovara o nečemu drugom osim o Ukrajini. Dakle, sve zavisi od zapadne strategije i političke volje. Moskva je uvek spremna za konstruktivan dijalog.