Da li će Analena Berbok da zameni Angelu Merkel?

Da li je već gotovo sa snom Zelenih da se usele u kancelarski ured? Tome u prilog govori mnogo. Čitav niz sitnih grešaka, laži, plagijata i preterivanja kandidatkinje za kancelarku Analena Berbok odavno je formirao utisak da njoj nedostaje verodostojnost.

Svaki od tih skandalčića pojedinačno se može opravdati, pogotovo zao što nemaju gotovo nikakve veze s političkim stavovima Zelenih. Ali njihov broj je bitan. Teško je proceniti na koji način kandidatkinja i njena stranka nameravaju da poprave štetu u nekoliko preostalih sedmica uoči izbora za Bundestag krajem septembra.

Idemo redom: prvo, u svooj biografiji objavljenoj na internetu Berbok je dala lažne izjave o svojoj akademskoj karijeri i članstvu u renomiranim organizacijama. Te greške jesu sitne, ali sve idu u jednom smeru: ona sebe pravi malo boljom, privlačnijom i uspešnijom nego što zapravo jeste. Pri tom je i ono što je postigla za svojih 40 godina dovoljno impresivno: studirala je u Londonu, poslanica je u Bundestagu, predsedednica pokrajinskog odbora Zelenih u Brandenburgu, kopredsednica stranke. Čudno je što je to još moralo da se ulepšava. Ipak, Berbok priznaje greške – to je bar nešto.

Prepisano na previše mesta

Objavila je i knjigu, kao što to rade mnogi političari. To je neka vrsta izveštaja o njenom iskustvu i s puno njenih stavova. To nije naučno delo i ona zbog toga nije morala da citira svoje izvore. Većina političara ne objavljuje takve knjige da bi ih ljudi zaista pročitati, već da bi održali dijalog. Ideja je sledeća: tiraž jeste mali, ali na promociju dolazi mnogo ljudi i bude mnogo kamera. Samo, Berbok je jednostavno prepisala od drugih na mnogim mestima u knjizi. Na previše mesta. I opet se stvara ita slika kao i u slučaju njene biografije: u prvom planu je prezentacija, a ne sadržaj.

Uz sve to, stranačka centrala Zelenih reaguje razdražljivo i sve više i više se pravda. Oni angažuju advokate da preduzmu mere protiv optužbi za plagijat. Time se pojačava ionako dugotrajna histerija u raspravi o njenim greškama. A centrala Zelenih sada ponovo hvali svoj dvojac na čelu stranke, kojeg čine Berbok i drugi kopredsednik Robert Habek.

Ovo poslednje je u stvari velika, možda presudna greška Zelenih, koja je, ako ništa drugo, a ono bar išla na ruku ostalim neprijatnostima. Kada su se Zeleni proletos odlučili da Analena Berbok bude njihova kandidatkinja za kancelarku, anekte su pokazivale da imaju podršku od 27 odsto. Oni su morali da znaju da je od tog trenututka, u izbornoj godini počelo jedno sasvim novo premeravanje te bivše protestne stranke. Od tada više nije postojao kolektiv, već žena na vrhu, broj jedan. Osoba od koje ljudi manje očekuju da iznosi svoje političke pozicije, a mnogo više da osete i procene da se zemlja može poveriti toj ženi.

Zeleni su to morali predvideti

Mnogi u Nemačkoj procenjuju da može, a mnogi drugi ne. Strah od „neiskusne žene iz Potsdama, 40-godišnjakinje bio je suviše jak posebno u u poslovnim krugovima u kojima dominiraju muškarci. Trebalo je da Zeleni to i znaju i predvide. Trebalo je da provere brojne sitne greške u javno dostupnim informacijama o svojoj kandidatkinji. Trebalo je da spreče pojavljivanje te prebrzo napisane knjige. A trebalo je i da znaju ko će se pre svih zakačiti za Berbok: najveći nemački tabloid „Bild“.

Ali, čini se da su Zeleni iznenađeni događajima i zato su se sada ponovo našli u situaciji u kojoj se više gotovo uopšte ne govori o njihovom programu.

U razređenom vazduhu kakav je tamo skroz na vrhu, u kancelarskom uredu, od političkih programa ionako ne preostane ništa. Najveći izazovi s kojima se Angela Merkel suočila su pandemija, izbeglička kriza, napuštanje korišćenja atomske energije i finansijska kriza, a ništa od toga nije bilo u predizbornom programu CDU. Ljudi žele da znaju da li je osoba koju postavljaju na sam vrh neko kome mogu a veruju, čiji su nervi izdržljivi, neko ko može da sačuva smirenost i ko je u skladu sa samim sobom. Ukratko, oni žele što je moguće preciznije da znaju ko je konkretno ta ili taj koji želi da vlada Nemačkom.

Dobar rezultat još uvek je moguć

Još nije kasno da Zeleni pokupe polomljeni porculan. Pritom je besmisleno prebaciti nakon svega kandidaturu na Roberta Habeka, kao što zahtevaju neki mediji. To bi Zeleni kao stranka teško preživeli. Za ulazak u kancelarski ured sada verovatno neće biti dovoljno glasova, ali će verojatno biti dovoljno za dobar izborni rezultat.

Preduslov za to jeste da Zeleni i njihova kandidatkinja sada prepoznaju da su greške pre svega njihove, a ne tuđe. I da to javno objave. U to slučaju, u Nemačkoj ostaje još uvek dovoljno ljudi koji ne misle da je loša zamisao dati jednoj mladoj ženi sa svežim idejama veću odgovornost.