Ulazak Ukrajine u NATO – početak rata sa Rusijom?

Ako bi Ukrajina ušla u NATO, morala bi da ratuje na granicama Rusije, sa njom, oko spornih oblasti. Bilo bi to predvorje otvorenog regionalnog konflikta koji bi mogao otklizati i u totalni sukob, pa i u svetski rat, kaže za Sputnjik direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.

Pitanje ulaska Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu akutelizovano je posle nesporazuma nakon razgovora američkog i ukrajinskog predsednika.

Američka administracija demantovala je navode ukrajinskih medija da je Džozef Bajden Vladimiru Zelenskom preneo da je važno da se Kijevu predstavi plan po pitanju članstva u NATO. Amerikanci tvrde da je upravo Zelenski pokrenuo ovo pitanje.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin kaže da nije moguće sa sigurnošću tvrditi šta su ili ne američki partneri obećali Ukrajini.

Ulazak Ukrajine u NATO?

Putin smatra da bi neko trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija reagovala na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“.

– Zamislimo da Ukrajina postane članica NATO-a. Vreme leta raketa od Harkova recimo, ili do centralnog dela Rusije, do Moskve smanjiće se na sedam do 10 minuta. Da li je to za nas crvena linija ili ne? – rekao je Putin.

Vojni stručnjak Mitar Kovač kaže da Rusija nije bez razloga zabrinuta. On podseća da su SAD i izazvale krizu u Ukrajini da bi je u svakom smislu udaljile od Rusije, a posebno vojnom, odbrambenom i bezbednosnom.

– Udaljavanje Ukrajine od Rusije je plan za duži period, a čak u bezbednosnom smislu u novije vreme, mada je to bio plan i pre, govori se o tome da bi Ukrajina, Gruzija i slične države koje se graniče sa Rusijom, koje su u zoni crvene linije sa aspekta odbrane Rusije i njenih interesa, mogle da priđu NATO-u, iako ne ispunjavaju uslove – kaže Kovač.

On podseća da je Ukrajinska vojska nedavno pokušala silom da povrati Donjeck i Lugansk, da to nije činila sama, već takođe po preporuci Zapada, ali kada su videli odlučnost Rusije da vojno reaguje, ukoliko bi stanovništvo bilo ugroženo, ipak su odlučili da akciju odlože za neka druga vremena kada Rusija možda neće biti toliko moćna ili odlučna da reaguje.

Rusija ne bi sedela skrštenih ruku

Kovač kaže da bi, ako bi Ukrajina bila primljena u okrilje NATO-a, Alijansa tim činom momentalno uvezla problem direktnog konflikta sa Rusijom, jer će ona sigurno misliti na svoj, većinski narod u Donjeckoj i Luganskoj republici.

On podseća da su rakete NATO-a već raspoređene u Rumuniji i Poljskoj i skreće pažnju na činjenicu koju je istakao i sam ruski predsednik, ulaskom na teritoriju Ukrajine, do Rusije bi putovale znatno kraće. A Rusija ne bi sedela skrštenih ruku.

Kovač smatra da su SAD u problemu, jer ne znaju na koji način da kooptiraju Ukrajinu u članstvo, jer tako ulaze u otvoren konflikt sa ruskim nacionalnim interesima. On još jednom podvlači da se time kida crvena linija oko koje se ne može pregovarati sa Rusijom.

– Rusija je u više navrata otvoreno dala do znanja da ne želi da vidi Ukrajinu u NATO-u iz svojih strateških, odbrambenih razloga. Narednih godina ili naredne decenije odnos između Rusije i SAD biće opterećeni ovim pitanjem u kome Rusi sigurno neće popustiti – zaključuje Kovač.