Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u Kigaliju da samo građani Ruande mogu oprostiti Francuskoj njenu ulogu u genocidu u Ruandi 1994. godine.
– Francuska nije slušala one koji su je upozoravali na predstojeći masakr u Ruandi i de fakto je stala uz ‘genocidni režim’ – rekao je Makron tokom govora o genocidu u Memorijalnom centru Gisozi u Kigaliju, gde je sahranjeno više od 250.000 ubijenih pripadnika naroda Tutsi, prenosi agencija Rojters.
– Na ovom putu, samo oni koji su prošli kroz tu noć možda mogu da oproste i da nam daju dar praštanja – rekao je Makron.
Francuskog predsednika je po dolasku u Kigali, glavni grad Ruande, dočekao predsednik Ruande Pol Kagame, navodi agencija AP, uz ocenu da francuski predsednik ovom posetom nastoji da popravi odnose sa tom centralnoafričkom državom 27 godina nakon genocida.
Makron je rano jutros stigao u Kigali, nakon čega je otišao u predsedničku palatu da se sretne sa Kagameom.
Francuski predsednik je potom obišao spomen-obeležje u Kigali koja je bila svedok stravičnog pokolja 1994. godine, u kojem je život izgubilo oko 800.000 ljudi, uglavnom pripadnika manjinskog naroda Tutsa i umerenih Hutua, koji su pokušali da ih zaštite od Hutu ekstremista.
Poseta je usledila nakon objavljivanja izveštaja francuske istražne komisije u martu, u kojem se navodi da je kolonijalni stav „zaslepio“ francuske zvaničnike i da vlada snosi „ozbiljnu odgovornost jer nije predvidela pokolj“.
Međutim, izveštaj je oslobodio Francusku direktnog saučesništva u ubistvu više od 800.000 Tutsa i umerenih Hutua.
Predsednik Ruande Pol Kagame, koji je rekao ranije da je Francuska učestvovala u genocidu, izjavio je prošle nedelje da ovaj izveštaj „mnogo znači“ građanima Ruande.
Građani Ruande „možda ne mogu zaboraviti, ali mogu oprostiti“ Francuskoj za njenu ulogu, izjavio je Kagame, pripadnik Tutsa i glavna figura na političkoj sceni Ruande otkako je njegova pobunjenička vojska okončala ubistva odreda smrti koji su odani vladi koju predvode pripadnici naroda Hutu.
Makron, koji je pokušao da distancira Francusku od njene kolonijalne prošlosti, izjavio je u aprilu da će zvanični Pariz otvoriti arhive bivšeg predsednika Fransoa Miterana o Ruandi, u sklopu nastojanja da se bolje razume uloga Pariza u toj afričkoj zemlji tokom genocida.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
